Недеља, 21.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ратне игре на Балкану

Долазак руских и белоруских војника у Србију је за западне аналитичаре само доказ више да утицај Кремља у овом делу југоиисточне Европе превазилази пропаганду, иако наша земља истовремено као партнер учествује и у НАТО теренској вежби у Црној Гори
Ратне игре на Балкану
НАТО вежба у Подгорици – Управљање последицама ванредних ситуација (Фото Ројтерс)

„Нисмо разговарали о оружју, да се неки у свету не брину. То није у делокругу рада нашег комитета, али ми свакако желимо да са Русијом имамо пуну сарадњу и пријатељске односе, од политичке сфере, преко економије, науке, културе, образовања до области одбране, безбедности, војне индустрије”, изјавио је јуче у Суздаљу шеф српске дипломатије Ивица Дачић и тиме као да је хтео да умири све оне који су се пре свега забринули да заседање српско-руског међувладиног комитета има директне везе са доласком руских и белоруских војника у Србију на заједничку војну вежбу.

Потпредседник руске владе Дмитриј Рогозин, Дачићев домаћин, потврдио је ове речи нашег министра и, како преноси Спутњик, у шаљивом тону додао да је тамо где је он немогуће не разговарати о таквим питањима, утолико пре што се налазе Владимирској области, „где се налази једна од већих фабика наменске индустрије”.
Нема дилеме да ова „шала” високог руског званичника неће бити тако третирана на Западу. Уосталом, долазак руских и белоруских војника у Србију на војну вежбу „Словенско братство 2016” главна је тема не само западних званичника већ и тамошњих медија. Тим пре што само неколико стотина километара даље, у Црној Гори, своје вежбе „управљања последицама ванредних ситуација” одржава и НАТО. На тој вежби учествује и 17 припадника Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије. 
Да је реч о нечем далеко озбиљнијем од обичног војног увежбавања, показују и изјаве које стижу из седишта супростављених блокова.

Анатолиј Циганок: НАТО се приближава руским границама и „Словенско братство” је још један начин да се покажу моћ и снага руских десантних јединица. Осим тога, требало би имати у виду да десантне снаге врло често учествују у неутралисању диверзантских група

Уз опаску да руске трупе учествују у „ратним играма у суседној Србији” америчка агенција Асошијетед прес јуче из Подгорице преноси речи заменице генералног секретара НАТО-а Роуз Готемелер да је на „Србији да одлучује да ли жели да учествује у војној вежби са Руском Федерацијом”. АП, како преноси Танјуг, наводи и да се шестодневне војне вежбе у Србији одвијају „усред нарастајућих напетости између Москве и Запада око Сирије и низа других геопoлитичких питања”. Северноатлантски пакт, како је рекла Готемелерова, придаје велики значај томе да земље буду у прилици да бирају своје односе у области безбедности. „Суверено је право земаља да саме бирају безбедносне односе. На Србији је да одлучује да ли жели да учествује у војној вежби са Руском Федерацијом. Што се НАТО тиче, то је у реду”, рекла је Готемелерова, додајући да „пут Црне Горе ка чланству у НАТО напредује глатко упркос снажном противљењу Русије”.

Пуковник у пензији и војни аналитичар дневника „Комсомолска правда” Анатолиј Циганок за Спутњик је рекао да је разлог за вежбе веома једноставан.

Руски војници стижу на вежбу у Србију (Фото Фонет)

„НАТО се приближава руским границама и ’Словенско братство’ је још један начин да се покажу моћ и снага руских десантних јединица. Осим тога, требало би имати у виду да десантне снаге врло често учествују у неутралисању диверзантских група. Те вежбе би тако могле да буду и порука украјинском председнику Петру Порошенку, који је слао диверзанте на Крим. Од тих вежби користи ће имати и Руси и Белоруси, али и Срби. Њихово учешће доживљавам као корак ка учвршћивању савезничких односа са Москвом и рачунам да ће допринети и јачању сарадње у наменској индустрији, то јест да ће Србија активније куповати руско наоружање, упркос незадовољству НАТО-а”, рекао је Циганок.
Војне вежбе у Србији забринуле су и хрватску председницу Колинду Грабар Китаровић, која је своју бојазан изразила на самиту НАТО-а. Међутим, скоро истовремено са одржавањем вежби у Србији, амерички и хрватски војници имали су осмодневну војну вежбу под називом „Пума”, током које је увежбавана „инвазија на државу која угрожава безбедност западне војне алијансе”. Неки војни стручњаци сматрају да је то директна претња Србији и Републици Српској пошто би само оне могле бити мета евентуалног напада из Хрватске јер су све друге земље из окружења Хрватске чланице НАТО-а.

Због велике пажње, али и критика у једном делу јавности које је изазвао долазак руских и белоруских војника у Србију, ових дана је Дачић поново морао да објашњава став Београда.

„Србија је независна и војно неутрална држава и самостално одлучује са ким ће одржавати војне вежбе”, рекао је Дачић, подсећајући да
Србија са Русијом има две војне вежбе, а са НАТО-ом и земљама ЕУ двадесет до тридесет.
Ни ови подаци нису довољно убедљиви за Запад. Тако јучерашњи „Зидојце цајтунг” у тексту под насловом „Више од пуке вежбе” констатује да „руски утицај на Балкану превазилази пропаганду”, те да блискост са Москвом отежава кретање Србије ка ЕУ. Подсећајући на прошлонедељни долазак координатор тајних служби Русије Николаја Патрушева у Београд, аутор текста Флоријан Хасел, како преноси Танјуг, пише да су „московске иницијативе контраофанзива покушају ЕУ да јаче обавеже Србију на своју политику”.

Роуз Готемелер: На Србији је да одлучи да ли жели да учествује у војној вежби са Руском Федерацијом. Што се НАТО-а тиче, то је у реду

Русија се, како наводи, не труди само да у Србији задржи или поврати стари утицај.

„Ове недеље у Црној Гори нешто мање од 700 војника НАТО изводи вежбу реаговања на поплаве и хемијске несреће, истовремено са маневрима Срба и Руса код Београда. Могуће је да Москва неће остати само при војним вежбама”, пише Хесел, закључујући да је један од разлога за „рвање око утицаја на Балкану и у томе што Србија, највећа држава настала на тлу бивше Југославије и земља са кључном позицијом не само када је реч о таласу избеглица из 2015, неће да се јасно политички определи”. Интернет портал НТВ пише да то што Србија и Русија одржавају заједничку војну вежбу не изненађује никога ко познаје историју две земље.

Истовремено се и на домаћем терену, у Србији, повремено води битка између оних који су у овдашњој јавности доживљени као „проруски”, односно „проамерички”. Протеклих дана тај сукоб су водили Ивица Дачић и Чедомир Јовановић. Лидер ЛДП-а оптужио је лидера социјалиста за отворено сврставање и поручио му да може да буде „министар код Владимира Путина”, али не и да води такву политику у Србији. Лидер ЛДП-а је навео и да би Вучић требало да изабере, не између њега и Дачића, већ између Европе и Русије.

„Чедо, немој да се чикаш. Ако ћеш то питање да ставиш на референдум, сви знају какав ће бити одговор. Где он живи и за кога ради”, узвратио је Дачић.

Нешто раније лавина критике била је упућена на рачун председника Томислава Николића, поготово после његове изјаве да је „Србија постала важна тачка ослонца у геостратешким размишљањима Русије, која је била један од наших најважнијих ослонаца током готово читаве историје”.

Почела војна вежба снага Русије, Белорусије и Србије

На аеродромима и полигонима Војске Србије јуче је почела трилатерална војна вежба „Словенско братство 2016”, а до 6. новембра, припадници оружаних снага Русије, Белорусије и Војске Србије увежбаваће различите сегменте вежбе у циљу припрема за коначну реализацију вежбе наредне недеље, на аеродрому Ковин и интервидовском полигону „Пасуљанске ливаде”.

Како је саопштило Министарство одбране Србије, у вежби која ће трајати до 9. новембра учествује 212 припадника Војске Русије, 56 војника Белорусије и 450 припадника Војске Србије, а припадници оружаних снага Русије и Белорусије у Србији ће боравити до 14. новембра.

Танјуг

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.