Одреднице

Речник је све. И оно прво и оно крајње. Речник сабира и уздах новорођенчета и час када човек напушта свет, када одахне. Речник је стакло, прозорско, пред којим деца воле да стоје, па кратко хукну или дуго причају, гледајући како се дах претвара у влагу, а влага у клизеће капљице росе. Речник је стакло, оно за огледала, које се каткад ставља пред лице умирућег да би се проверило да ли још дише, јер говор је обично последњи траг живота.

Речници су музички инструменти. Они су једноставне свирале од зове, оне свирале од оне зове која је никла из кукавичлуком затрпане јаме и приче о цару Тројану. Речници су гајде пуне весеља, поносне трубље са највиших кула, они су лаки добоши што тратарају, уједно тешка звона којима се нешто обзнањује. Жичани су то инструменти, вечито затегнутих чивија и напетих струна: реске гусле, усплахирене виолине и виоле, смирена виолончела, харфе од вилине косе, бележе и најмањи покрет душе. Речници су клавири међу књигама, величанствени концертни клавири на којима може да се изведе моћна музика. Али, речници су и они клавири који тужно самују, поклопаца спуштених на дирке, прекривени тешким сомотом, некада упропашћени, са кружним траговима чаша и тањира, јер нам често служе само зато да на њих одложимо послужење док на каквом скупу испразно говоримо. Речницу су оргуље. Од избе праве храм. Речници су многогласни хор. Од храма праве васион, бескрајно звездано резонантно тело у којем траје, одјекује, оно што су и ко зна кад, шапатом, изговорили безимени, одавно заборављени...

Речници су оно мало соли што се залепи на олизнуту јагодицу кажипрста. Али су и удланица просјака, стисак шаке побратима, око струка љубавни загрљај. Они су и мухоловка и ветроловка. Они су грудвица квасца, кашичица којом се размерава шећер, и кашика којом се размерава брашно, и шољица којом се размерава уље. Они су и чанче сиромаха и газдински чорбалук. А у невољи, речници су и заједнички казан. Они су и заџепак и џеп, и кош и трап, и врећа и амбар, и сеник и силос, и ризница онога чега више нема. Речници су повесма дима, родна кућа, заселак, село, касаба, паланка, варош, град, метропола, држава, свет, а у том свету ? они су опет родна кућа, раскриљен ормар у тој кући, полица у ормару, на полици кошуље из детињства, међу кошуљама ? стручак сувог биља, рецимо мајчине душице...

Речници су паперјем наложене дуње, пуни пунцијати јастуци... Они су меко ткани, пресавијени чаршави за брачне кревете... Штиркани, пресавијени столњаци за трпезе... Речници су, као овај, за сада сложен у деветнаест књига, и исто толико пута помножено са око осам стотина страница по тому ? више од петнаест хиљада пута пресавијена застава... Када би се те странице рашириле, једна до друге ставиле, био би то наш најситније везен, најшири чаршав, најдужи славски столњак... Била би то наша највећа застава на којој је забележено свако име и презиме, цурак извора и ушће, свако зрно и поље, бусен и планиски врх...

Речници су све. Сведена историја. Распричана математика. Веома подробна, веома дугачка формула. И свежањ су трнаца и Теслина кугла. Имплозија и експлозија. Речници су спојени судови народа. Море, пучина у мензури. Еталон еталона. Боље укоричена партитура. Палета. Речи су чекићи и длета. Ножићи за дуборез. Одабрани каменчићи за мозаик и мноштво каменолома које су ваљајући векови заоблили у белутке. Речници су столетна паучина, коса везана у плетенице, навоштен конац за свеће упреден у бродску ужад... Речници су наша брвна и лучни мостови...

Речници су и написан и још ненаписан стих. И заборављена народна приповетка. И модеран роман у расутом стању. И укупна библиотека једног језика. И део укупне библиотеке човечанства. Они су и то човечанство које, наука каже, има орбиту, али шире гледано ? честица је што космосом лута.

Речници су све. Зато што никада нису довршени. А опет, увек су подухват вредан дивљења. Јер, језик је жив. Десетине хиљада је то врхунаца, заметака, благословених стања, оних радосних часака када плод оживи, болних трудова, порођаја, срцања, призивања... Речници су, као у овом случају, и оцат и петогласник. А оцат је, између осталог, анестетик. Осуђеницима, па и разапетом Христу, нуђен на сунђеру набоденом на копље, не би ли сквасио усне, уста. Дочим је петогласник богослужбена, литургијска књига.

Ко никада није стајао пред прозорским стаклом ? нека прелиста речник. Коме никада нису ставили огледалско стакло пред лице ? нека прелиста речник, јер је можда управо наредна реч она која је и последња. Ко никада није свирао на свирали од зове, дунуо у гајде, потегао звоно, музицирао на виолини и виолончелу, дирнуо једну једину дирку на клавиру ? нека прелиста речник. Ко никада није месио хлеб, натирао тесто ? нека прелиста речник. Ко никада никоме није додао тањир, кусао из заједничког казана, никада ништа никоме није спустио у удланицу ? нека прелиста речник. Ко никада није слагао кошуље из детињства у ормар, својски удахнуо мајчину душицу ? нека прелиста речник. Ко никада са другим није ширио чаршав, столњак, заставу ? нека прелиста речник. Ко никада није видео лађу изблиза, ко никада није видео шта је све за градњу лађе потребно ? нека прелиста речник. И исто то нека учини, нека прелиста речник, одреднице ? ако му је до тога да ублажи бол, ако му је до утехе, ако му је до свакодневног говора, узвишене песме... Уопште ? ако му је стало до тога да одреди себе.         ?

(Поводом објављивања 19. књиге Речника САНУ)

Писац