Како се дуингује бизнис?

Да ли би се на­ши при­вред­но-еко­ном­ски и ме­диј­ски струч­ња­ци из­не­на­ди­ли ка­да би им не­ко ре­као да бар по­ла Ср­би­је не раз­у­ме зна­че­ње де­се­ти­на ан­гло-аме­рич­ких тер­ми­на ко­је су они уве­зли у срп­ски је­зик? О јед­ном од њих, Do­ing bu­si­ness list, на при­мер, слу­ша­мо и чи­та­мо већ да­ни­ма. Да ли би би­ло уме­сно пред­ло­жи­ти ме­ди­ји­ма и на­ци­о­нал­ним еко­ном­ско-раз­вој­ним (па­ра)др­жав­ним ор­га­ни­за­ци­ја­ма, ко­је су нас из­ве­сти­ле о по­бољ­ша­ном по­ло­жа­ју на­ше др­жа­ве на по­ме­ну­тој ли­сти, да се овај тер­мин пре­ве­де на срп­ски и пи­ше ћи­ри­ли­цом? Би­ло би ве­ро­ват­но не­при­ме­ре­но под­се­ти­ти их да овај тер­мин, иако је вла­сти­то име, ипак мо­же да до­би­је свој срп­ски пар (као што смо нпр. WHO пре­ве­ли са СЗО). Да ли је ико то­ли­ко др­зак да до­тич­ним ме­ди­ји­ма и ор­га­ни­за­ци­ја­ма (не­ке се­бе на­зи­ва­ју али­јан­са­ма) ка­же да не би би­ло ло­ше да из­ра­де и ћи­ри­лич­ке вер­зи­је сво­јих веб-сај­то­ва, јер по­слу­ју у зе­мљи Ср­би­ји, где на­род го­во­ри срп­ски и пи­ше ћи­ри­ли­цом? 

Да ли је ико то­ли­ко не­смо­трен да им ка­же да се у срп­ски пре­у­зи­ма­ју са­мо објек­тив­но по­треб­ни ан­гли­ци­зми, те да ен­гле­ски и ан­гло­срп­ски ко­јим нас не­ште­ди­ми­це за­си­па­ју ни­су од­раз ста­ту­сног и стру­ков­ног угле­да, већ уто­чи­ште за по­лу­о­бра­зо­ва­не љу­де? Да ли би не­ко смео да им до­шап­не да сем при­вре­де, еко­но­ми­је, по­ли­ти­ке и ме­ди­ја по­сто­ји још не­што исто то­ли­ко бит­но (за мно­ге још и бит­ни­је) – а то су је­зик и пи­смо, ко­ји се не мо­гу пи­са­ти и ко­ри­сти­ти по лич­ној же­љи и на­хо­ђе­њу – по­го­то­во у обла­сти јав­не упо­тре­бе, ка­да ре­чи из стру­ков­них тер­ми­но­ло­ги­ја по­ста­ју че­сти го­сти оп­ште лек­си­ке? Ко­нач­но, мо­же­мо ли их све нај­љу­ба­зни­је за­мо­ли­ти да се по­са­ве­ту­ју са је­зич­ким струч­ња­ци­ма око но­вих ре­чи ко­је ула­зе у наш је­зик? На­рав­но, ако уз уна­пре­ђи­ва­ње срп­ске при­вре­де и ме­ди­ја на­ђу бар ма­ло вре­ме­на за три­ча­ри­је као што су ја­сно­ћа и ра­зу­мљи­вост у ко­му­ни­ка­ци­ји, очу­ва­ње је­зи­ка (стру­ке) и ћи­ри­лич­ког пи­сма, те ува­жа­ва­ње мол­бе Од­бо­ра за стан­дар­ди­за­ци­ју срп­ског је­зи­ка да се без раз­ло­га не пре­у­зи­ма­ју стра­не ре­чи, већ да се тво­ре на­ше кад год је то мо­гу­ће.

Ни­је цео про­блем у то­ме што је по­ме­ну­ти тер­мин Do­ing bu­si­ness list пре­у­зет из ен­гле­ског је­зи­ка (ли­стом пре­нет у на­шим ме­ди­ји­ма као си­ро­ви или као очи­глед­ни ан­гли­ци­зам − Do­ing bu­si­ness list и Du­ing bi­znis li­sta) – он је не­ра­зу­мљив, не­про­зи­ран и не­у­ме­сно је пи­са­ти га ћи­ри­ли­цом. Про­зир­ност ово­га тер­ми­на је са­мо при­вид­на – об­лич­ка (ко још да­нас ни­је чуо за ре­чи do­ing, bu­si­ness и list), али не и зна­чењ­ска (за­јед­но, као тер­мин, ове три ре­чи озна­ча­ва­ју по­себ­ну вр­сту ли­сте са по­себ­ним освр­том на усло­ве по­сло­ва­ња у по­себ­ном окру­же­њу). На­и­ме, на исто­и­ме­ном веб-сај­ту сто­ји да је у пи­та­њу ли­ста зе­ма­ља са­ста­вље­на на осно­ву јед­но­став­но­сти, од­но­сно ла­ко­ће по­сло­ва­ња у сва­кој од њих. Та јед­но­став­ност, од­но­сно ла­ко­ћа по­сло­ва­ња за­сно­ва­на је на из­ве­шта­ју Свет­ске бан­ке ко­ји го­во­ри о то­ме ко­ли­ко је јед­но­став­но по­сло­ва­ти у од­ре­ђе­ној зе­мљи ка­да се осни­ва пред­у­зе­ће, од­но­сно ко­ли­ко тре­ба вре­ме­на да се до­би­је гра­ђе­вин­ска до­зво­ла, ко­ли­ко тре­ба вре­ме­на да се до­би­је при­кљу­чак за стру­ју, ко­ли­ко ко­шта да се из­гра­ди ма­га­цин или про­из­вод­ни по­гон и слич­но. Да­кле, ми у су­шти­ни го­во­ри­мо о Ли­сти ла­ко­ће по­сло­ва­ња, од­но­сно Ли­сти јед­но­став­но­сти по­сло­ва­ња. По­ред то­га што су ови пре­ве­де­ни тер­ми­ни тро­чла­ни као и из­вор­ни тер­мин, њи­хо­ва пред­ност над ан­гли­ци­змом је­сте што су они про­зир­ни­ји, ра­зу­мљи­ви­ји и мо­же­мо их пи­са­ти ћи­ри­ли­цом. Та­ко­ђе, од њих је мо­гу­ће тво­ри­ти и акро­ни­ме, па срп­ској по­ну­ди нео­ло­ги­за­ма мо­же­мо до­да­ти и ЛИ­ЛАП (Ли­ста ла­ко­ће по­сло­ва­ња), ЛИ­ЈЕП (Ли­ста  јед­но­став­но­сти по­сло­ва­ња), али и акро­ним­ско-име­нич­ки об­лик  ЛАП ли­ста (ЛАП – ла­ко­ћа по­сло­ва­ња), ко­ји је до­дат­но пам­тљив и увер­љив због сво­је али­те­ра­тив­но­сти.
Уко­ли­ко се и да­ље под окри­љем ин­тер­на­ци­о­на­ли­за­ци­је (чи­тај: ан­гли­за­ци­је) тер­ми­но­ло­ги­је не од­у­ста­је од ис­кљу­чи­вог пре­у­зи­ма­ња ре­чи из ен­гле­ског је­зи­ка у срп­ски (Do­ing bu­si­ness је ов­де са­мо је­дан при­мер за ову по­ја­ву), он­да је по­треб­но из­ба­ци­ти срп­ски и ћи­ри­ли­цу из упо­тре­бе јер пред­ста­вља­ју не­по­же­љан си­но­ним­ски тер­ми­но­ло­шки те­рет за ан­гли­ци­зме. Спо­ра­зу­ме­вај­мо се ле­по на ен­гле­ском, од­но­сно на ан­гло­срп­ском. Не­мој­мо, да­кле, ви­ше пи­та­ти ка­кви су усло­ви по­сло­ва­ња у зе­мљи, већ: „Ка­ко се ду­ин­гу­је би­знис?“ Још ако од­го­во­ри­мо „Екс­тра!“ (пи­ше се, на­рав­но „Еxtra!“), од­лич­но ће­мо се укло­пи­ти у да­на­шње жар­го­ни­зо­ва­но ан­гло­срп­ско струч­но оп­ште­ње, али и не­чи­ње­ње да се опи­са­но ста­ње по­пра­ви. 
До­цент на Уни­вер­зи­те­ту Уни­он – Ни­ко­ла Те­сла