Трамп се окружио лобистима

Раст деоница неких од најмоћнијих индустрија, попут војне и фармацеутске, након победе Доналда Трампа на председничким изборима у САД можда има и дубљу логику од пуке наде у то да ће кандидат Републиканске странке испунити своја обећања из кампање. Трамп јесте уверавао гласаче да ће раскинути везе председничке администрације са утицајним индустријалцима и њиховим лобистима и срушити систем који оличава његова поражена противкандидаткиња Хилари Клинтон. Али, милијардеров прелазни тим је, упркос томе, испуњен вашингтонским инсајдерима у трговини утицајем, пише сајт за истраживачко новинарство „Интерсепт”.

Прелазни тим, какав праве оба кандидата за председника Америке, дефинише конкретне политике у разним областима и сачињава списак више од 4.000 потенцијалних намештеника за позиције о којима одлучује први човек САД, од оних за његов најужи тим у Белој кући до нижих званичника задужених за војску, трговину и друге секторе. Тај тим, другим речима, разрађује начелна становишта председника и одређује састав администрације која ће их спроводити у дело.

У прелазном тиму Трампа је, између осталих, Ерик Јуленд, лобиста чувене банкарске корпорације Голдман Сакс, коју је нови председник користио у свом последњом предизборном споту илуструјући, како је рекао, „корумпирани политички естаблишмент”.

Ту су и Мајкл Катанцаро, који ради за браћу Коук, нафташе и „Волта Дизнија” и други, који представљају „Етну”, „Верајзон” и разне корпорације, пише „Интерсепт”, којим руководи Глен Гринволд, новинар који се прославио разоткривањем података о злоупотребама америчких безбедносних служби, укључујући и оне из времена када је државна секретарка САД била Хилари Клинтон.

И „Њујорк тајмс” пише да су у Трамповом прелазном тиму познати лобисти добили прилику да се питају за оне секторе у којима су кључни играчи управо њихови клијенти.

Мало пре избора, како је известио „Политико”, Трампов прелазни тим је одржао радни доручак у просторијама познате адвокатске фирме „Бејкер Хостетлер”. На њему су били лобисти Волстрита, Саудијске Арабије, Јужне Кореје, па и оних који су заинтересовани за заживљавање Транспацифичког партнерства, уговора о слободној трговини у пацифичком региону, чије је усвајање Трамп обећао да ће спречити како би заштитио слабо плаћене и образоване раднике, убеђене да им је та врста међународних трговинских аранжмана само наштетила.

Ни Клинтонова се у свом прелазном тиму, наравно, није одрекла услуга лобиста, указује „Интерсепт”. Њој су се придружили Кен Салазар и Том Донилон, двојица некадашњих званичника администрације Барака Обаме који сада представљају велике правничке фирме.

Трамп је, пре него што је добио номинацију Републиканске странке, поручивао да се неће ослањати на суперпакове, организације које прикупљају новац за кандидате, премда формално нису везане за њихове штабове, и које се сумњиче да су нешто дискретнији механизам за учвршћивање веза с лобистима и индиректан проток новца њихових клијената. Тога се Трамп, подсећа „Интерсепт”, држао док није изборио номинацију, да би потом прихватио новац који су му прослеђивали лобисти и посегао за стратегијама суперпакова за обезбеђивање финансија.

Колико су везе са лобистима и овог пута утицале на политику једног америчког председника – што ће Трамп и званично постати у јануару, када буде примио дужност од Обаме – тренутно се не зна. Али, у његовом прелазном тиму су, на пример, и они који су у име нафташа и других из сектора „прљаве енергије” лобирали против строжих еколошких прописа и мера за успоравање климатских промена, као и заступници интереса великих челичана којима смета конкуренција из Кине.

Трамп је током кампање рекао све што су они желели да чују: да ће повећати производњу нафте, поцепати међународни споразум о борби против глобалног загревања и, уопште, бацити екологију под ноге, те да ће обуздати Кину, макар и потезима који би две највеће светске привреде, у доба када се економска криза још осећа, увео у трговински рат.

И берзе су првим реакцијама на Трампову победу већ показале висока очекивања од милијардера који је обећао лабављење прописа за банкарско пословање, пооштрених нарочито након пуцања шпекулативних мехура 2008. године и почетка глобалне економске кризе.

Најавио је и смањење пореза, нарочито за имућније слојеве, у чему Трамп следи класичну републиканску, за многе економисте спорну тезу да ће њихово додатно богаћење изазвати „ефекат преливања” и на сиромашније грађане. За почетак, то би, како прорачунавају економисти чију процену преноси „Атлантик”, требало да уштеди просечно око милион долара сваком припаднику најбогатијег 0,1 одсто Американаца.

Они с најмањим примањима, из група становништва које годишње не зараде више од 50.000 долара, заправо су већински, и то с десетак одсто разлике, гласали за Клинтонову, показују постизборна истраживања. Срећницима с вишим зарадама, укључујући и оне чија су примања већа од четврт милиона долара, Клинтонова и Трамп су били готово подједнако драги, али је републиканац ипак освојио нешто више њихових гласова.

Трамп је, као, уосталом, и Клинтонова, војну индустрију обрадовао поручујући да ће повећати буџетска издвајања за армију, па је, како је јавио „Волстрит џорнал”, после вести о његовом успеху порасла вредност деоница произвођача оружја. Скочили су, пренео је Ројтерс, и берзански индекси фармацеутске индустрије, не само у САД него и Европи, јер Клинтонова јој је претила ограничавањем цена, док је од Обамине администрације склањала готовину у иностранство како би избегла пореске прописе. Сада се, након победе Трампа и његових републиканаца, који су потпуно преузели контролу над Конгресом и Сенатом, и та индустрија узда у промену политике на врху САД.