Избори и истраживачи јавног мњења

Истраживачи јавног мњења су опет на удару. Овог пута у Америци, држави у којој су истраживања јавног мњења и настала. Критике на рачун америчких истраживача иду у два правца. Први од њих, у српској јавности омиљен, каже да су агенције свесно радиле у корист изборног штаба Хилари Клинтон. Овакве критике не заслужују посебан осврт, али указаћемо само на једну логичну страну овог процеса. Замислите да сте власник агенције и да вам неко тражи (или да сами одлучите) да варате у свом послу. Зашто бисте то урадили? Живите од свог посла и тржишта четири године између избора и одлучите да читав свој углед баците под ноге да бисте обмањивали јавност. Готово па немогуће. Важи и обрнуто: који је мотив било ког политичара да свесно вара грађане и да за то плати нимало јефтине услуге истраживача, ако ту исту информацију може бесплатно да пусти путем социјалних мрежа? Мотива нема, па је оваква врста аргументације више одраз политичких преференција и емотивног дискурса него што треба да буде предмет озбиљне дебате.

Друга врста критике је стручна, утемељена на подацима и аргументима, са пуно више суштине. Таква врста критике треба да укључи у разговор начин рада истраживача, њихову улогу у изборном процесу и методе које користе.

У том смислу можемо констатовати да је било одступања између анкета и изборних резултата (на националном нивоу, и по државама) и да је то релевантна тема за једну заједницу. Да дугују објашњење, кажу и сами истраживачи јавног мњења у Америци. Готово сви су дали предност Клинтоновој. На прсте једне руке могу се набројати они који су говорили другачије. Трампова победа је условила да одступања буду већа од пројектоване маргине грешке. Позивајући се на податке Асошијетед преса и портала www.fivethirtyeight.com, у просечној држави у којој је победио Трамп анкете су погрешиле у просеку за 7,4 одсто (у оба правца), а у просечној „Клинтон држави“, истраживачи су промашили у просеку за 3,7 процената. Ово је можда и мање важно у односу на грешке које су се десиле на регионалном нивоу – Средњи запад. Управо су државе из те области биле од пресудног значаја за Трампов тријумф. Анкете су у тим државама потцениле Трампа за четири одсто, или више.

Који су могући разлози оваквог одступања? За подробније анализе потребно је време, али сада се намеће неколико разлога. Прво, лимити телефонских анкета које су махом рађене за ове изборе (теренске су скупе) и у којима имамо већи проценат одбијања и ограничење у броју питања које онемогућава детаљнију анализу добијених података. Друго, одбијање Трампових бирача да се изјасне или сврставање у групу неодлучних (њих је уочи избора било чак 12 одсто, што је највећи проценат од 2000. године или за скоро 10 одсто више у односу на претходна три циклуса). Треће, неповерење просечног Трамповог бирача у институције и агенције које раде истраживања, јер је креирана атмосфера да је пожељан само један избор (Хилари Клинтон). На крају, велики број истраживања рађен је пре него што је ФБИ отворио истрагу против Клинтонове, па није било времена да се сагледају негативни ефекти тог догађаја.

Не треба занемарити ни чињеницу да је свако истраживање само пресек стања у датом моменту (и када га видимо у медијима већ је „поглед у прошлост“) тако да је њихова највећа вредност то што се могу сматрати контролним и корективним механизмом у креирању изборне стратегије.

На крају, замерке које иду на рачун истраживача често и не погађају мету јер се неретко ради о неразумевању методологије и суштине истраживања јавног мњења, па истраживачи често постану кривци јер се критичари не баве узорком, периодом истраживања, контекстом и маргином грешке. О томе, другом приликом.

* Извршни директор Цесида