Четвртак, 18.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мигел Абенсур гост Београда

Мигел Абенсур гост Београда
Мигел Абенсур јуче у ФКЦ (Фото Фонет)

Мигел Абенсур, један од најпознатијих политичких теоретичара данашњице, одржао је јуче, у оквиру своје прве посете Београду, предавање „Критичка политичка филозофија и еманципација” у Француском културном центру.

Ово је била ретка прилика да у Београду чујемо једног од значајних савремених теоретичара политике, што је потврдио и Иван Вејвода који је непосредно пре предавања представио госта из Француске. Вејвода је представио Абенсура као теоретичара који трага за садржајем и динамиком политике, која ставља изворне тежње појединца и народа за слободом и слободним делањем на сцену друштвених мена.

У свом предавању, којем је јуче присуствовао и Жан-Франсоа Терал, амбасадор Француске у Београду, Абенсур је поставио питање о значењу повратка на политичку филозофију и истакао да треба правити разлику између онога што је пуко враћање на једну академску дисциплину и повратка на саме „политичке ствари”. Да би се уопште могло мислити на политичке ствари, намеће се питање односа између теорије друштва и политичке филозофије, сматра Абенсур. Ако критичка теорија тежи катастрофизму, односно повезивању политике и доминације, политичка филозофија, насупрот томе, тежи каткад да занемари феномен доминације и да политику појми као простор у којем једнаки грађани учествују у политичкој размени. Следећи, између осталог, Етјена де ла Боесија, Абенсур сматра да би критичка политичка филозофија требало да узме у обзир чињеницу да доминација настаје у склопу политике.

Иначе, Мигел Абенсур је почео универзитетску каријеру 1967. године предавањима на париској Сорбони, предавао је политичку теорију и филозофију на познатом париском Институту за политичке студије, на Универзитету у Ремсу, а затим дуги низ година, све до пензионисања 2006, био редовни професор на Универзитету Париз VII – Жисје. Објавио је више од шездесет књига и био уредник низа кључних часописа током седамдесетих и осамдесетих година.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.