Нова храна у Србији без контроле

Србија ће, уз све друге стандарде, на путу ка Европској унији морати да донесе и правилник о такозваној новој храни. Ови прописи су у ЕУ усвојени пре годину дана, а почињу да се примењују крајем 2017. године. Шта је нова храна већ се увелико полемише широм света иако су се те намирнице и без прописа одомаћиле и на нашем тржишту. Чиа семенке, гоји бобице, спирулина, маца, уље коријандера и други додаци храни одавно су састојци разних дијета, а нутриционисти их препоручују као магичне додатке исхрани. Рафови такозваних продавница „здраве” хране препуни су производи латинских назива.

У Европској унији нова храна је дефинисана као она која се није конзумирала у великој мери пре 1997. године, када су усвојени и први прописи о њој. У ту групу намирница, осим нове, спада и иновативна храна у чијој се производњи користе нове технологије и производни процеси, као и традиционалне намирнице које се конзумирају ван Европске уније. На пример, недавно су као нова храна одобрене беланчевине семенки уљане репице и уље добијено из семена коријандера. У ЕУ је од 1997. године до 2014. поднето око 170 захтева за одобравање, а тек 90 њих је добило одобрење. Међу њима су, на пример, чиа семенке, храна произведена уз помоћ најновијих технолошких иновација, као што су термички обрађени млечни производи ферментисани бактеријама. Ту је и „салатрим” – маст смањене енергетске вредности, уље добијено из микроалги, воћни сок произведен технологијом високог притиска...

Интересантно је да је према искуству Хрватске за одобравање неке нове намирнице потребна сагласност Министарства здравља.

Др Даница Зарић, директор ИХИС Нутриционизма, каже за Политику да би Правилник о новој храни могао да олакша употребу те хране потрошачима, али и контролу инспекцијама.

– Та храна мора бити безбедна за потрошаче, али и адекватно означена. Србија би тим правилником прихватила и ЕУ Регистар нове хране и то би знатно допринело увођењем реда међу производе управо у продавницама „здраве хране”, каже Зарић.

Како објашњава, у продавницама здраве хране можемо пронаћи уље семенке биљке чиа. Према одлуци ЕК од 13. септембра 2013. г. у ЕУ то уље се сврстава у нову храну. Параметри квалитета су јасно прописани. Допуштена количина, ако се употребљава као храна у мастима и уљима, јесте до 10 одсто, а као додатак исхрани може да се користи до два грама на дан.

– Слично је и са уљем из семена коријандера, које је одобрено као нова храна још 8. новембра 2011. године, са тачном спецификацијом масних киселина које улазе у састав уља. Може да се користи само у додацима исхрани и то у највећој допуштеној дози од 600 мг по дану, каже наша саговорница.

Код нас се ови производи увелико купују и конзумирају без икакве контроле и препоруке о дозвољеном уносу у организам.

Зарићева верује да би наша хармонизација прописа са ЕУ у области законодавства хране била много бржа када би се оба Министарства мало растеретила посла и део обавеза пребацила на Агенцију за безбедност хране или Одбор који је већ заиста неопходно основати. И то не само зато што на то обавезује Закон о безбедности хране, него и то што оба Министарства због недостатка људства, новца и свих ресурса све теже и спорије раде посао.

С обзиром на то да су први прописи у области нове хране стари већ две деценије, на нивоу Европске уније је постигнут договор да се они ажурирају, не само због све већег броја захтева, него и потребе за скраћивањем поступка добијања дозвола које су до сада трајале око три и по године.

Како се наводи у извештају Европске комисије из новембра прошле године, новом уредбом је управо то постигнуто, а омогућена је и бржа испорука сигурне, иновативне хране, уклањају се препреке трговини и осигурава се висок ризик безбедности тих намирница. Како је планирано, Европска агенција за безбедност хране ЕФСА ће контролисати процену ризика за захтеве који се односе на нову храну и предлагати која од њих се сматра сигурном. Иначе, ова храна ће се, како је планирано, одобравати само ако не представља ризик за јавно здравље или ако није непримерене хранљивости у односу на сличне намирнице, што би потрошаче могло довести у заблуду.

Како би се олакшала трговина традиционалном храном из земаља ван ЕУ, која се у Европи сматра новом храном, новом уредбом је уведен и примеренији поступак процене. На пример, ако се ова храна кроз дугачак временски период показала као сигурна за конзумирање и ако државе чланице ЕУ и ЕФСА сматрају да она не представља ризик по потрошаче, доноси се одлука о њеном стављању на тржиште уз детаљне информације које је прате.

У јавности је постављено питање да ли државе чланице могу да забране или одобре ове намирнице независно од ЕУ, али, како стоји у извештају Европске комисије, то није могуће.

Наиме, Уредбом о новој храни утврђене су усклађене мере за одобравање, што значи да када се прехрамбени производ одобри за тржиште ЕУ, он се може продавати у свим државама чланицама. Међутим, држава може обуставити или привремено забранити у случају да утврди да је она ризична за здравље. Надлежни обавештавају Европску комисију која у том случају спроводи истрагу о заштитним мерама.