Клинтонова у Трамповој влади

Доналд Трамп се двоуми да ли да за шефа дипломатије постави ратног хушкача који је заговарао ирачку инвазију или човека који прима новац од страних влада, политичара и бизнисмена. А зашто једноставно не узме Хилари Клинтон?

Новоизабрани амерички председник је у кампањи осуо паљбу по љутој ривалки која је гласала за ирачки рат и примала новац од странаца чак и док је била државна секретарка. Тада је тврдио да то доказује да она не уме да расуђује и да је крајње поткупљива. Сада пак хоће да за министра спољних послова номинује или Џона Болтона, једног од најгласнијих јастребова у Бушовој администрацији, или Рудија Ђулијанија, чија је фирма зарадила милионе долара саветујући политичаре широм света.

Некадашњи градоначелник Њујорка има консалтинг фирму „Ђулијани партнерс” и саветовао је Српску напредну странку на изборима 2012, кћерку бившег перуанског диктатора Алберта Фухиморија, Кеико (која је, ипак, изгубила трку за председника) и фанатични ирански култ који се налазио на листи терористичких организација Стејт департмента. Управо захваљујући Ђулијанијевом утицају, иранска организација је скинута са поменуте листе, и то за време мандата Хилари Клинтон. Обоје су имали корист од Катара који није познат по поштовању људских права, али јесте по томе што је плаћао Ђулијанијеве саветодавне услуге и уплаћивао донације за приватну фондацију Клинтонових. Данашњи близак Трампов сарадник у просеку зарађује 200.000 долара по говору и на њима је током само једне године зарадио више од 11 милиона долара, јавља „Њујорк тајмс”. Клијент му је и канадска фирма која није успела да убеди Џона Керија да јој дозволи градњу нафтовода „Кистоун ХЛ” од Канаде до југа Америке, али која би могла да поново покуша код новог министра који је њен стари знанац.

И поред тога што је Трамп у кампањи водио рат против корпоративне Америке, која је поткупила политичаре у Вашингтону, људи којима се окружио и те како имају везе са тим у народу презреним делом друштва. Управо је Ђулијанијева фирма радила за бројне такве компаније, па и за фармацеутског гиганта умешаног у скандал са продајом лекова на црно. На списку његових клијената је и фирма „Триглобал стратеџик венчерс”, саветник руског нафтног гиганта „Трансњефта”, који је под западним, па и америчким санкцијама од избијања сукоба у Украјини и руске анексије Крима.

„То је сукоб интереса”, уверен је Џејмс Тербер, директор Џентра за истраживање председника и Конгреса на Америчком универзитету у Вашингтону.

Тербер додаје да су људи сумњали у непристрасност Хилари Клинтон која је примала донације за фондацију, док је оно што ради Ђулијани још опасније јер „узима новац од страних влада чије интересе заступа”.

Сукоби интереса се ту не завршавају када је реч о будућој америчкој влади. Наследник Барака Обаме размишља да за саветника за националну безбедност постави пензионисаног генерала Мајкла Флина, који је недавно критиковао америчку политику према Анкари, сакривши да то не говори као независан стручњак, већ као власник фирме (опет тај консалтинг) са финансијским интересима у Турској.

Коначно, Трамп је и сам на челу пословне империје и под знаком је питања да ли ће његове политичке одлуке бити одвојене од његових финансијских интереса. Казао је да бизнис препушта деци која су истовремено део његовог транзиционог тима. Ова екипа људи има за циљ да формира будућу владу и полако од старе преузме „тајне заната” и државне тајне уопште. Тако су Иванка, Доналд млађи и Ерик у ситуацији да бирају будуће министре грађевине, саобраћаја, трговине и спољних послова иако њихове компаније имају много да добију или изгубе управо у зависности од тога какве одлуке доносе ови делови управе. На страну то што нико од њих нема никакво искуство у вођењу државних послова. Ипак, најинтригантнија је улога коју тренутно игра Иванкин супруг, такође члан транзиционе „владе”. Како јављају амерички медији, Џеред Кушнер спроводи чистку из најближег окружења свог таста, будућег председника. Прво је одстранио Криса Кристија, гувернера Њу Џерсија. Зашто баш Кристи када је он био један од најближих Трампових сарадника на изборима? Зато што је као државни тужилац 2005. стрпао у затвор оца тог истог Џереда Кушнера. Чарлс Кушнер, обогаћен у грађевинском бизнису којим сада управља његов син, признао је да је крив за избегавање пореза и утицаја на сведоке. Али, Трампов зет се није зауставио на Кристију, већ отпушта све људе који су повезани са гувернером. Из тих разлога је под лед дошао и Мајк Роџерс, кога је Трамп имао у виду за место шефа ЦИА.

Оцена је да формирање Трампове владе тече исто као и његова кампања – хаотично. У прилог томе говори и податак да се будући станар Беле куће са светским лидерима чуо мимо протокола Стејт департмента. Испало је да су званичници звали лично и директно Трампа, па коме је упалило – упалило је. Први га је ухватио египатски председник Абдел Фатах ел Сиси, затим и израелски премијер Бенјамин Нетанијаху да је премијерка Велике Британије Тереза Меј једва стигла на ред, што није у складу са дипломатском праксом према најближим савезницима.

Да би стао на пут прозивкама за хаос, непотизам и несналажење, Трамп је твитовао: „Одлучујем о члановима кабинета и другим позицијама на веома организован начин. Ја сам једини ко зна ко су финалисти.” Ипак, само помињање „финалиста” пре асоцира на Трампов ријалити програм „Шегрт” него на бирање будуће администрације.