Ја сам морали победник

Некима баш иде од руке, да у свакој прилици потцењују и подаштавају рад селектора младе фудбалске репрезентације. То доследно чине они људи којима није стало до репрезентације и српског фудбала. Али, срећом, таквих је данас све мање. Томислав Сивић је прексиноћ, на нашу велику радост, са својим херојима подигнутих руку напустио фудбалску арену у Драмену, и то после беспоштедне борбе која је трајала чак 180 минута. Заправо, борба за Пољску, где ће се следеће године од 15. до 30. јуна окупити фудбалска елита Европе, трајала је практично годину дана, од оног несрећног пораза од Словеније...

– Тада су нас многи прецртали, али, нисам губио веру у успех. Ова репрезентација је пролазила и тешке и много тешке тренутке, али се на крају сви заједно осећамо као апсолутни победници. Знао сам да иза себе имам групу фудбалера која је жељна успеха. Многи су ми говорили да су ти исти играчи, који су за мене прави фудбалски хероји, те овакви, те онакви. Одговорно тврдим, то су дивни млади људи који пуно обећавају и много воле своју земљу,

Медији кажу да вам је међу првима честитао председник ФСС?

– Мени лично још није честитао, можда преко неких сајтова. Искрено, потпуно сам свестан моје ситуације, остао сам доследан свакој одлуци и свом фудбалском определењу. А то је данас за тренера најтеже. Моја фудбалска филозофија је да увек будем бољи од противника, да дам гол више.

У Београду сте, одмах после прве утакмице баража, најавили да ће бити одређених промена у тиму?

– Сада, када је све прошло, могу слободно да признам да сам за реванш у Драмену свесно изоставио Лукића, који је био наш најбољи играч у првом мечу. Нинковића, који је показао да на њега могу озбиљно да рачунам и Чаврића, којег сам желео да ,„сакријем” јер сам знао колико може брзином да изненади противничку одбрану. Мислим да нисам погрешио.

Практично, после пораза од Словеније ствари су ипак кренуле у добром смеру?

– Да, мада је било и жестоких притисака и свакаквих радњи. Било је и оних који су били жестоки критичари, па су се јуче јавно извинули. Један од њих је и спортски директор Чукаричког Владимир Матијашевић. Он је овим чином показао да је фудбалски човек и да свако од нас који радимо у фудбалу има право на грешку. Наравно, има још који треба да се извину, па чак и неки телевизијски медији који су ме буквално нападали од првог дана. Зато сматрам да сам на крају морални победник. Наставио сам посао иако су многе моје колеге посе пораза од Словеније виделе шансу да ускоче на моје место. Неки су се и уплашили великог задатка.

Стиче се утисак да се добар део репезентативаца буквално „разигравао” док је играо за национални тим, с обзиром да су у својим клубовима слабо добијали шансу?

– Морам да признам да имам једну веома интересантну групу играча. Јаки смо као колектив, код нас заиста царује велико другарство. Ако се мало боље погледа статистика, Андрија Живковић практично годину дана није играо у Бенфици, а у репрезентацији је имао какву такву минутажу. Гајић не игра у Бордоу а у младој је у овим квалификацијама био најстандарднији. То исто се односи и на многе друге играче.

Какав је Ваш даљи статус у Савезу?

– Имам уговор по коме ми се у случају пласмана на првенство Европе аутоматски продужава уговор до краја јуна.

Какву су Вам даљи планови?

– Најпре да се добро одморим а да већ наредних дана са водећим људима нашег фудбала седнемо и правимо будуће планове. Такође, са нестрпљењем чекамо жреб у Кракову 1. децембра и будуће противнике, казао је за „Политику” селектор наше младе репрезентације Томислав Сивић.