На починак с пушком

Пухово, Драгачевo – Милош Таисић (87) успео је да сачува главу пошто је голом шаком ухватио нож којим га је напао опасан харамија, али данима мора да иде код лекара и у превијалиште, и да вида ране. Старац из Пухова данас приповеда да никад не може заборавити ноћ у својој кући између 2. и 3. новембра.

– Било је, мислим, око пола један, кад сам устао и пошао у купатило, кад је иза врата на мене скочио човек са капом која му је покривала све сем очију. У тренутку сам спазио да је замахнуо ножем да би ме ударио и ухватио сам дланом за сечиво. Почела је да лије крв на све стране, али сам морао да држим за нож, док сам другом руком покушавао да се одбраним од удараца његове левице – прича Таисић.

Старина вели да га је разбојник, коме нема више од 35 година, оборио.

– Једним коленом притискао ми је груди и тражио само да кажем где држим девизе. Зна, вели, да имам сина и снаху у Чачку, унука у Берлину, унуку у Кембриџу у Енглеској. Није вредело да објашњавам како немам новца, да мени паре и нису потребне јер ми се живот приводи крају па могу да живим од пензије, јер је он држао уперен нож у мене. Рекао сам где су ми паре и узео је све до последње, и још џепове ми испразнио. А мени је било на памети само да сачувам главу од будала и разбојника, а новац ћу опет зарадити.

Таисић каже да је разбојник однео 350.000 динара и 2.200 долара.

– Динаре сам спремио једном Румуну који је јавио да ће ми дотерати кукуруз, пошто већ 36 година овде у селу држим фарму кокошака. Две хиљаде долара одвојио сам за своју сахрану а по 100 долара за унучиће из Кембриџа који имају три и осам година и ускоро ће доћи да ме посете. Однео је и мој пиштољ, бежични телефон и један старачки штап, а жицу за стабилни телефон је исекао.

Разбојник је затим домаћина одвео у гаражу у приземљу.

– Рече да су му се покварила кола па мора да узме мог „пасата” и да ће га оставити на раскрсници за Пожегу. Затворио ме у гаражу, наредио да не мрдам пет минута и отишао. Али, ја сам после отприлике два минута изашао напоље, онако у доњем вешу, и почео да дозивам помоћ колико ме глас носи. Срећом, колима је наишао један млађи сусед који је претходног дана брао кукуруз па се враћао кући, он је позвао милицију и хитну помоћ. Одвели су ме у болницу у Гучи а затим у Чачак, и до сада сам четири пута био код хирурга како би ми оспособио прсте да бих могао да радим.

Тако је, ето, изгледала најтежа ноћ у веку овог човека који је у пензији већ 27 година, а део радног стажа остварио је у ХИ „Милан Благојевић” из Лучана, као руководилац рачуноводства.

– После три дана полиција ми је јавила да су кола пронађена у Чачку, у врбаку код стадиона „Борца”. Преузео сам их и дао на прање, а радници су, чистећи ауто, испод заштитне облоге пронашли крвав нож, онај којим сам био нападнут. За непуну годину у нашем крају, иначе, било је више тешких крађа. Мени су прошлог маја већ упадали у кућу али их нисам затекао, само сам ујутро видео да је све испретурано.

Милош и мештани причају да су у кратком размаку лопови однели две свиње из обора Мирослава Стевановића, да су покрали хладњачу „Виламет” Ивана Тодоровића, Милошевом синовцу Микану Таисићу украли 1.500 евра, Раду Јаћимовићу новац и накит кад је правио сину свадбу у Пожеги, а опљачкали су и продавницу „Лазовића липа” док је власник боравио у суседству, помажући пријатељима око сахране сродника.

– Из моје куће лопови су однели женино злато. Људи размишљају шта да раде и како да се бране од ове напасти, а ја читаве године на конак идем с пушком. Ставим је поред узглавља, злу не требало – каже нам Милић Нешовановић из Пухова, лепог драгачевског села на средокраћи Гуче и Лучана.