​Велика корист од отворених података

Када се Британац запита где завршава порез који плаћа, конкретан одговор наћи ће на сајту „Где иде мој новац“. Тамо је графички јасно приказано да су највећа издвајања за социјалну негу, здравство и државну управу, па тек онда за образовање и војску.

Сваки заљубљеник у свемир било где у свету може слободно да истражује обимну архиву америчке агенције НАСА, која је на интернет ставила слике Марса.

Обе ове платформе и многе сличне засноване су на концепту отворених података. За разлику од поверљивих података о личности, под овим појмом подразумевају се базе анонимизираних података слободних за преузимање и комбиновање са другим подацима за потребе грађана, компанија, научних установа… Они су и средство за бољу контролу власти и већу транспарентност.

Углавном их објављују јавне институције које прикупљају огромне количине података: о становништву, времену, саобраћају, међународној трговини и сл. Доступни у форматима које је могуће рачунарски обрађивати и анализирати, они постају моћан алат за развој економије и запошљавања, а креативном употребом података ствара се нова вредност за грађане. На пример, да се кроз апликацију која користи податке агенције за заштиту животне средине израчуна и предвиди концентрација алергена у ваздуху. Или да се комбиновањем више база пронађе неки лек, али и мапа апотека у околини које нуде најбоље цене.

Зашто су нам важни отворени подаци била је тема скупа који су у оквиру недеље парламентаризма пре неколико дана организовали Центар за истраживање, транспарентност и одговорност и Регистар националног интернет домена Србије.

Душан Стојановић, директор Републичке дирекције за електронску управу, изнео је процене да држава која отвори податке има раст БДП до два одсто, и да за исто толико пада и незапосленост.

У дигиталном свету у коме живимо, земље су почеле да препознају вредност података које прикупљају. Американци су светски, а Британци европски лидери у овој области.

– У Србији Министарство просвете предњачи у отварању података јер су препознали интерну потребу за тим, али неко се досетио да на основу јавно доступних податка о уџбеницима за све школе направи апликацију која је родитељима омогућила да наруче уџбенике и добију их на адресу по истој цени као у књижари – навела је као један од добрих примера Ирена Церовић из Програма УН за развој (УНДП).

У пилот програмима у сарадњи са УНДП базе су отворили и Министарство унутрашњих послова, Управа за јавне набавке, Агенција за лекове и Агенција за заштиту животне средине. Повереник за информације од јавног значаја и заштиту личних података објавио је почетком године портал са отвореним подацима, дајући приступ свим подацима које ова независна институција поседује.

Ђорђе Кривокапић, директор за правне праксе у фондацији „Шер“ рекао је да Србија и даље нема посебан правни оквир за отворене податке, али срећа је да он постоји на нивоу ЕУ која нам је узор.

– Нови светски економски поредак подразумева друштво засновано на подацима. Лично имам много резерви према том економском поретку и можемо га доводити у питање, али ипак сви који остану ван њега и не искористе податке као економску вредности остаће не трећи него четврти свет – додао је Кривокапић и нагласио да мора да се одржи висока свест потребе за безбедношћу и приватношћу у процесу отварања података.

Апликација бира занимање

У Великој Британији постоји апликација која ђацима и њиховим родитељима омогућава да на основу оцена предвиде како би прошли у околним вишим школама и колеџима, користећи отворене податке Министарства образовања о томе како су у даљем школовању прошли ученици са сличним оценама. Циљ је да се избегне да велики број ђака напусти школу зато што нису изабрали одговарајући профил. Апликација такође показује који су им универзитети касније на располагању, која радна места и с коликом платом, ако их заврше.