Спавајте, борбени орлови

Ради проналажења гробова и ексхумације тела руских војника погинулих на Солунском фронту, 11. новембра 1934. у Битољ су допутовали пуковник Скородумов и Никола Богдановић. Они су у околини овог града открили скоро 400 гробних места и организовали Одбор за пренос костију погинулих руских војника, који је био дужан да обави ексхумацију и организује транспорт до Београда. Ковчези са телима утоварени су на специјални воз и испраћени за Београд.

Композиција је у престоницу стигла 23. маја 1935. године. Свечаном чину присуствовала је већина званичника београдских културних установа, војске и руске емиграције. Патријарх Варнава је одржао помен, а процесија је иза поднева стигла до спомен-костурнице на Новом гробљу, где су похрањени остаци бораца и ствари пронађене уз тела током ексхумације. Накнадно, у костурницу и крипту пренети су и остаци једног пуковника, 138 подофицира и војника, два морнара са брода „Тираспољ” који су погинули током одбране Кладова, као и 66 преминулих заробљеника. Тако је у костурници било похрањено укупно 594 тела. Овде су и касније полагани остаци руских војника откриваних на различитим локацијама.

Но, у мају 1935. била је довршена само крипта и спомен-костурница, па су се Добросав Богдановић и Скородумов 11. јуна 1935. обратили министру двора Милану Антићу са молбом да код краља Петра II издејствује додатну финансијску потпору. Антић је тек 7. децембра 1935. доставио сагласност на издавање суме од 10.000 динара. Чланови одбора су 14. новембра 1935. скоро идентичну молбу упутили и кнезу намеснику Павлу, који је такође одобрио донацију од 10.000 динара. Акцији су се придружили Министарство војске и морнарице са 15.000, патријарх Варнава са 10.000 и краљица Марија са 5.000 динара. Тако је комплетна композиција довршена почетком јануара 1936. године.

На трећој церемонији, 12. јануара 1936, поново је присуствовао велики број еминентних званица. Након чинодејствија, краљев изасланик пуковник Савић званично је открио споменик и предао га на старање пуковнику Скородумову. О Споменику руске славе бригу су водили припадници Ополченија, али и други емигранти све до 1944. године. Но, већина чланова РНО прикључила се Руском заштитном корпусу, који се 1944. повукао са територије Југославије. Тако је споменик, све до 1995, био заборављен и запуштен.

Споменик је изграђен од сивог камена и представља типични монолитни стуб победе. Постамент је у облику тростепене пирамиде асиро-египатског типа. Са предње стране постамента налази се дубоки портал византијско-романског типа, који води у крипту. На постамент је постављен масивни камени кружни стуб, који, према замисли аутора, симболизује Русију. На предњој страни стуба налази се бронзани мали грб империјалне Русије и 1914. година. На левој страни уклесан је натпис „Храброј палој браћи Русима при одбрани Београда, на Солунском фронту и на осталој територији Краљевине Југославије 1914–1918”.

На задњем делу стуба je посвета на руском језику: „Вечна слава императору Николају II и 2.000.000 руских војника Великог рата”. У подножју стуба исклесана је фигура руског војника који у полулежећем ставу замахује сабљом шашком, штитећи руску заставу. Изнад порталног лука је „ополчењски крст”, а изнад улаза у крипту урезан је први стих патриотске песме Константина Ољенина – „Спавајте, борбени орлови”. Ољенин је, иначе, још 1904. године ову песму посветио Братском гробљу подигнутом у част Кримског рата и херојске одбране Севастопоља 1854–1855. године.

На врху стуба је камена фигура Св. Архистратига Михаила, који стоји на симболичној представи земаљске кугле. Светац у левој руци држи мач, а око десне су му омотани раскинути ланци који симболизују слободу. У крипти су били положени лимени сандуци са телима „135 руских бранилаца Београда”, док су остаци војника са Солунског фронта похрањени на доњем нивоу, у костурници.

У крипти су биле изложене иконе које су грађани Москве даривали 7. специјалном пешадијском пуку пред одлазак на Солунски фронт, као и иконе Св. Николаја Чудотворца и Св. Великомученика Димитрија. Посебне украсе у крипти представљали су свећњак, израђен од три руске пушке „бердан” и одговарајућих метака, као и централни лустер, састављен од четири шашке Кубанске козачке војске. Осим тога, у истом простору се налазио и гвоздени крст, израђен од железничких шина, са натписом „Руски хероји који су положили живот за слободу Србије”.

На сваком каменом блоку постамента костурнице било је урезано име дародавца. Нажалост, приликом последње реконструкције споменика пескарењем су уништена имена већине дародаваца. Исто тако, после Другог светског рата из крипте су нестале украсне пушке и шашке и до данас нису пронађене.

(Медија центар „Одбрана” наредне године објављује  књигу војног историчар и сарадника „Политике” Бранка Богдановића – „Заборављени и нестали”. Студија се бави заборављеним и уништеним споменицима српских, руских, француских, али и непријатељских војника палих током Великог рата)