Болесни од љубави према антибиотицима

Свака досадашња најава пооштравања режима издавања антибиотика, која значи да без лекарског рецепта овај лек не може да се купи у приватној апотеци, била је пропраћена незадовољством грађана. Углавном се наводе аргументи да им инсистирање на стриктној примени закона у овом случају ствара низ проблема. „Право” да сами себи „препишу” овај лек и одреде терапијску дозу,

медицински лаици бране практичним разлозима: могућност куповине антибиотика је пречица којом се заобилази чекање на заказани преглед код изабраног лекара у дому здравља, јединим који може овај лек преписати на рецепт. Многи грађани верују да подједнако добро (па чак и боље) од лекара знају када им је и који антибиотик потребан, јер имају године искуства у самолечењу овим медикаментима.

Са већ виђеним незадовољством и аргументима, прошле недеље је дочекана изјава министра Златибора Лончара да су инспекције Министарства здравља кренуле у контролу апотека и да високе казне чекају апотекаре који антибиотике издају без рецепта.

Због овакве од прописа одметнуте праксе, суочени смо са чињеницом да свакога дана 37 од 1.000 становника Србије пије антибиотике. Проф. др Весела Радоњић из Агенције за лекове и медицинска средства, на недавном стручном скупу посвећеном овој теми, подсетила је да је просек потрошње антибиотика у европским земљама 20 до 22 дефинисане дневне дозе на 1.000 становника, па према томе Србија са поменутих 37 дефинисаних доза спада међу водеће земље у Европи.

Да ли наши стручњаци за ову област медицине имају разумевање за аргументе којима грађани бране своје право да без посредства лекара стигну до „свемогућег” лека, питамо доцента др Горана Стевановића, инфектолога и директора Клинике за инфективне болести Клиничког центра Србије у Београду. Др Стевановић је у Министарству здравља задужен за координацију сарадње Србије са светским Центром за контролу и превенцију заразних болести у Атланти, у спровођењу кампања за рационалну употребу антибиотика.

– Самолечење антибиотицима није проблем само у Србији. Чак и у Великој Британији, која је међу државама које имају најригорознији систем преписивања антибиотика, лекари имају огромне тешкоће да  контролишу ситуацију са антибиотицима на тржишту – објашњава овај инфектолог, додајући да се на преглед код лекара опште праксе и у најразвијенијим земљама чека на исти начин као у Србији.

Др Стевановић скреће пажњу да је много важније схватити да нису сва здравствена стања хитна. Како истиче, у тој едукацији становништва медији имају веома важну улогу. Он додаје да грађанима ваља објаснити каква здравствена стања захтевају моменталну лекарску помоћ, а када нема разлога за то. На пример, уколико телесна температура не прелази 38 степени Целзијусових, треба применити лечење чајевима. 

– Међутим, код лекара треба отићи уколико се јаве озбиљније манифестације поремећаја здравственог стања, као што су општа малаксалост, немогућност да се устане из кревета, вртоглавице, интензивне главобоље, интензиван нагон на повраћање или поремећај стања свести... Али, ни тада не треба тек тако посегнути за антибиотицима, него позвати Хитну помоћ – упозорава др Горан Стевановић.

Разлог за нашу „националну љубав” према антибиотицима он објашњава тиме што смо у претходних 40 година научени да верујемо да су антибиотици чаробни лекови који ће излечити сваку инфекцију, а заборавља се да су они само један од алата у контроли инфекција.

– Наши грађани су навикли да за сваку повишену температуру добију од лекара или апотекара антибиотик и да су ови лекови лако доступни – каже др Стевановић.

Он наводи да у Србији проблем отпорности (резистенције) бактерија на постојеће антибиотике код нас није заступљен у тако великом проценту као у најразвијенијим европским земљама, делом јер смо из објективних околности каскали са применом последњих генерација антимикробних лекова. Тако, додаје, имамо мало бољу стартну резерву у односу на земље Запада.

Моћ и немоћ антибиотика

* то су лекови који убијају или спречавају раст бактерија и користе се у лечењу бактеријских инфекција

* нису делотворни против вируса, који узрокују болести као што су грип, обична прехлада или акутни бронхитис

* не снижавају повишену телесну температуру и не отклањају симптоме као што је на пример кијавица

* ако скратите прописану дужину лечења, смањите дозу (на пример, ако узимате антибиотик једном дневно уместо два или три пута) у телу неће бити довољно лека, бактерија ће моћи да преживи и постане отпорна

* неселективна примена антибиотика доводи до резистенције бактерија на антибиотике, што значи да лек губи способност да елиминише бактерије или спречи њихов раст и размножавање