Ужичка црква век старија него што се писало

Ужице –  Када је подигнута ужичка црква с дрвеним звоником посвећена Светом Марку, која је последњих година обновом засјала у пуном сјају? Да ли 1828. године, као што пише у старијим документима по забелешкама Феликса Каница, па и на званичној вишејезичној табли постављеној испред овог храма? Или век раније, 1721. године, како гласи усмено предање потврђено неким новијим аргументима?

О томе има различитих мишљења, којима се истраживањем објављеним у броју 39 „Ужичког зборника” позабавио теолог Александар Р. Јевтић. Он, најпре, наводи да је реч о нескладу у могућностима добијања одговора, те да 1721. година нити може бити научно оспорена, али ни чврсто документована.

– Са становишта историјских чињеница за годину настанка се узима 1828, у чему су основ забелешке из путописа Феликса Каница који је ту цркву посетио и записао да је она освећена 1828, па 1888. обновљена. Сви аутори који су прихватили ову годину као време настанка имају ово сведочанство као аргумент. С друге стране, усмено предање потврђено у документима новијег датума помиње 1721 – пише Јевтић.

Он уз анализу прилика с почетка 18. века подсећа да је турска власт после периода свог зулума над рајом обично давала права за обнову или подизање богомоља хришћанима. Тог столећа су подигнуте две цркве у близини, у Сечој Реци и Севојну, а Црква Светог Марка је вероватно млађа од њих, али припада овом добу. О томе посредно сведочи и књига „Самоуки рукопис” из 1911. аутора Миладина Радовића, који пише да је чуо од својих старих о страдању Шејха Мухамеда Ужичанина (реч је о времену пре 1750. године) због давања дозволе Србима да себи подигну богомољу у Ужицу.

– Теза о 1721. години као времену настанка цркве се заснива на два документа: први је Летопис црквене општине ужичке у коме се у краћем излагању о историјату помиње та година, а други је копија цртежа цркве који је нацртао Курт Бирбаум, сачувана у ужичком архиву, на чијој полеђини је као година градње записана 1721. Ту је и запис на антиминсу (платну за литургију) који се чува у ризници Цркве Светог Марка, на коме пише да га је освештао рашки митрополит Григорије 1710. године. Новоподигнутој цркви био је неопходан антиминс, а могла га је добити само од надлежног епископа – наводи Јевтић, помињући и претпоставку да је 1828. ова црква вероватно обновљена на темељима старије грађевине. Ту се уклапа изостанак историјских помена о храму у периоду од 1739. до 1828, можда и услед уништења ове цркве 1737. због подршке Срба Аустрији током аустријско-турског рата.

Да је 1721. година градње овог храма мишљења је и свештеник Милић Драговић, старешина Цркве Светог Марка, посебно заслужан за њену ововремену обнову. Како нам је рекао, на тако дугу старост указују не само усмена предања него и новија истраживања и у црквеној ризници сачувано литургијско платно из тог доба.