Осећања мењају перспективу

Познато је још од античких времена да осећања, нарочито она која дуго трају, расположења, битно утичу на нечији доживљај себе, других и света. Зато се за веома интензивно осећање каже афект. Када кажемо да је неко нешто учинио у афекту, тада га на неки начин оправдавамо као да то није учинио својом вољом, већ под утицајем снажне емоције којој се није могао одупрети. У латинском језику affectus означава неко унутрашње стање које је изазвано деловањем спољашње силе.

Захваљујући сазнањима проистеклим из проучавања емоционалних реакција, данас више не гледамо на људе као на жртве својих емоционалних стања које је немогуће контролисати. Данас знамо да људи „производе” своја осећања тако што ситуацији коју су опазили приписују неко значење, а затим том значењу придају одређену важност. Како су људи субјективни, приписивање значења може да буде више или мање реалистично, па и потпуно ирационално. Научили смо да интензитет емоционалног одговора одговара важности коју је особа приписала датој ситуацији. Зато се сматра да људи јесу одговорни за своја осећања, како за њихов настанак, тако и за начин на који их изражавају другима.

Како се емоције појављују онда када је нешто веома важно, њихова унутрашња функција јесте да другим деловима психе задају приоритетни задатак. То је као да се емоција обраћа меморији, пажњи, имагинацији, концентрацији, интелигенцији, итд., захтевајући од свих да се баве оним важним послом због којег је емоција настала.

Постоји велика разлика између тога како непријатна и пријатна осећања утичу на остале психичке функције.

Емоције су реакције на важне промене, а непријатне емоције су реакције на негативне промене. Управо је непријатност неког осећања сигнал особи да је нарушен склад између ње и стварности. Функција емоције јесте да је покрене на неку акцију – емоција долази од латинског е и movere, што значи покренути – којом ће поново успоставити равнотежу. Последица је да непријатна осећања сужавају перспективу особе тако што је фокусирају на ону негативну промену која је и разлог појаве осећања. Зато се некада говори да емоције сужавају свест. То не значи да особа која снажно осећа не размишља, већ да веома интензивно размишља, али само на задату тему, што често значи да губи „ширину” размишљања и да не узима у обзир шири контекст у којем се појавила негативна појава. Што је емоција снажнија, то је фокусирање више изражено.

Док непријатна осећања сужавају перспективу и фокусирају је на проблем, пријатна осећања делују сасвим супротно јер је шире. Људи који се добро осећају, који су задовољни, боље региструју свет око себе, примећујући сву ону лепоту која измиче оку нерасположене особе.