Osećanja menjaju perspektivu

Poznato je još od antičkih vremena da osećanja, naročito ona koja dugo traju, raspoloženja, bitno utiču na nečiji doživljaj sebe, drugih i sveta. Zato se za veoma intenzivno osećanje kaže afekt. Kada kažemo da je neko nešto učinio u afektu, tada ga na neki način opravdavamo kao da to nije učinio svojom voljom, već pod uticajem snažne emocije kojoj se nije mogao odupreti. U latinskom jeziku affectus označava neko unutrašnje stanje koje je izazvano delovanjem spoljašnje sile.

Zahvaljujući saznanjima proisteklim iz proučavanja emocionalnih reakcija, danas više ne gledamo na ljude kao na žrtve svojih emocionalnih stanja koje je nemoguće kontrolisati. Danas znamo da ljudi „proizvode” svoja osećanja tako što situaciji koju su opazili pripisuju neko značenje, a zatim tom značenju pridaju određenu važnost. Kako su ljudi subjektivni, pripisivanje značenja može da bude više ili manje realistično, pa i potpuno iracionalno. Naučili smo da intenzitet emocionalnog odgovora odgovara važnosti koju je osoba pripisala datoj situaciji. Zato se smatra da ljudi jesu odgovorni za svoja osećanja, kako za njihov nastanak, tako i za način na koji ih izražavaju drugima.

Kako se emocije pojavljuju onda kada je nešto veoma važno, njihova unutrašnja funkcija jeste da drugim delovima psihe zadaju prioritetni zadatak. To je kao da se emocija obraća memoriji, pažnji, imaginaciji, koncentraciji, inteligenciji, itd., zahtevajući od svih da se bave onim važnim poslom zbog kojeg je emocija nastala.

Postoji velika razlika između toga kako neprijatna i prijatna osećanja utiču na ostale psihičke funkcije.

Emocije su reakcije na važne promene, a neprijatne emocije su reakcije na negativne promene. Upravo je neprijatnost nekog osećanja signal osobi da je narušen sklad između nje i stvarnosti. Funkcija emocije jeste da je pokrene na neku akciju – emocija dolazi od latinskog e i movere, što znači pokrenuti – kojom će ponovo uspostaviti ravnotežu. Posledica je da neprijatna osećanja sužavaju perspektivu osobe tako što je fokusiraju na onu negativnu promenu koja je i razlog pojave osećanja. Zato se nekada govori da emocije sužavaju svest. To ne znači da osoba koja snažno oseća ne razmišlja, već da veoma intenzivno razmišlja, ali samo na zadatu temu, što često znači da gubi „širinu” razmišljanja i da ne uzima u obzir širi kontekst u kojem se pojavila negativna pojava. Što je emocija snažnija, to je fokusiranje više izraženo.

Dok neprijatna osećanja sužavaju perspektivu i fokusiraju je na problem, prijatna osećanja deluju sasvim suprotno jer je šire. Ljudi koji se dobro osećaju, koji su zadovoljni, bolje registruju svet oko sebe, primećujući svu onu lepotu koja izmiče oku neraspoložene osobe.