​Када видим добре глумце увек ми је пуно срце

У Београду се увек осећам добро будући да сам овде већ долазио у неколико наврата. То је инстинктивни осећај, будући да је ово виталан и топао град. Пријатна и снажна енергија долази од Београђана, рекао је за „Политику” Петер Карп, актуелни управник позоришта у Оберхаузену, који је протеклих дана посетио Народно позориште у Београду. Током вишедневног боравка Карп је гледао представе „Марија Стјуарт” Ф. Шилера у режији Милоша Лолића и „Народну драму” Олге Димитријевић у режији Бојане Лазић.

– Видео сам две вечери заредом млад, нови и врло узбудљив театар. „Марију Стјуарт” у занимљивој сценској интерпретацији. Код „Народне драме” занимале су ме две ствари: нова и млада драма и млада редитељка која својом визијом и уметничком интерпретацијом обрађује ову тему. Велики утисак су на мене оставиле обе представе. Посебно сам одушевљен квалитетом глумачком ансамбла. Будући да сам позоришни човек, волим глумце, они су за мене срце позоришта. Када видим добре глумце увек ми је пуно срце, каже наш саговорник.

Петер Карп је поред позоришних студија изучавао и медицину, новинарство и историју уметности, од следеће сезоне руководиће Театром Фрајбург у Фрајбургу. Иза Карпа је, иначе, занимљива уметничка каријера. Одрастао је и школовао се најпре у Хамбургу, да би студије наставио у Западном Берлину где добија и први уметнички ангажман, најпре у својству драматурга у Фолксбине театру. Своје уметничко искуство преносио је и колегама у Луцерну, Оберхаузену...

У Београд је дошао захваљујући Александри Саши Пејовић, рођеној Београђанки која већ две деценије живи у Аустрији, и која је, како Карп каже, амбасадор ове мисије.

– Изненађен сам у позитивном смислу дешавањима у Народном позоришту које је своја врата отворило младој публици. Видео сам на представама пуно младог света. То је чак и у Немачкој велики проблем. Нарочито је занимљиво шта се дешава са младим српским драмским писцима. Радићемо на томе да дође до размене са вашим националним театром, са амбицијом да покажемо неки српски комад или представу публици у Немачкој. У оквиру нашег театра у Фрајбургy, имамо бијенални фестивал игре и позоришта са дугом традицијом, где је апсолутно могуће да позовемо неке од представа да гостују. Лепо би било и да обострано укрстимо енергију и разменимо гостовања током сезоне, каже Петер Карп и додаје:

– Овај регион ме у културном и уметничком смислу јако занима, будући да се овде исписују интересантне људске и индивидуалне судбине. Очигледно је да овај простор има бурну и динамичну историју. Овде постоји и микс пуно различитих утицаја који се баш на овом поднебљу укрштају. То је по свим мерилима добра подлога за интересантну драму и приступ њој. Моје мишљење јесте да позориште прича причу о људима. Ако су људи интересантни, ако је прича занимљива, то само по себи обећава добар театар.

Петер Карп ће од јуна 2017. године ступити на нову дужност – интенданта театра у Фрајбургу, већ прави планове за наредну сезону.

– Позориште у Фрајбургу је веће од оног у Оберхаузену. Традиционални фестивал који је, рекло би се, заштитни знак овог позоришта је последњих година био мало редукован, али се од прошле године ситуација поправила. Волео бих да увећамо позоришну размену, да фестивал буде већи и разноврснији, али, наравно за све то прво морамо да обезбедимо новац. У Оберхаузену смо имали 18 премијера у сезони, а у позоришту у Фрајбургу које има Оперу, Драму и Балет и сцену за децу и младе, та цифра расте на 30 премијерних представа у сезони. Но, за публику се ваља борити. То припада нашем позиву. Морамо добро да размислимо како да дођемо до нових гледалаца, али и како да задржимо стару публику. Моје искуство, које није баш кратко, говори ми да је највећа грешка када неко прави позориште за које он мисли да публика жели да гледа. То никада не успева, каже Карп.

Нашег саговорника смо питали по ком принципу се финансирају позоришне куће у Оберхаузену, односно Фрајбургу, а он је оговорио:

– Две трећине финансијских средстава добијамо из буџета града а једну од покрајине. Ту је и мали део који убирамо са благајне од продатих карата.

Петер Карп протеклих дана је разговарао са Дејаном Савићем, в. д. управника националног театра, и Жељком Хубачем, в.д. директора ансамбла Драме, са којим је иначе јако заинтересован да сарађује.

– Тужан сам због кратког боравка у Београду. Жао ми је што нисам имао прилику да видим и неку оперску представу. Нисам овде последњи пут, имам осећај да ћу се брзо вратити, подвукао је Карп.