Претећи мирис нафте

Интригантни наслов „Војници на плажи” у нашој првој асоцијацији било би искрцавање на Нормандију, по многима дан Д у Другом светском рату. Али, „на тој црти између песка и неба” то вероватно и није био почетни импулс нашег историчара уметности чија се богата биографија  рачва у два основна тока. Наиме, иза историчара уметности Сава Поповића је и велико искуство новинарске професије у којој је уз задатак брзо, информативно, читљиво – веома важан и сам наслов текста. Очито, у симбиози ове две готово паралелне активности Поповић је налазио персонални баланс настојећи да афирмише истраживачку ширину и моћ текста и визуелне поруке. Бежећи од досаде у предвидљивом, он замку поставља насловом, избором, ставом, текстом, дозом субверзивности, а све да би се отворио дијалог и заинтригирала јавност. Такав карактер илуструје и књига Поповићевих текстова чији црнохуморни наслов „А... да се мало спотакнем” можемо разумети као искрену потребу да се у безобално време пуно моралних падова  пробуди страст и врате животни идеали. Очито, и ова нова ауторска изложба Сава Поповића на привидно релаксирајући начин проблематизује дубоке расапе који су део друштвене збиље, али и наших индивидуалних судбина. Војник у овом концепту тек је метафорична фигура која служи идеји да афирмише став о „уметнику војнику – градитељу модерне мисли”. Са дозом респекта према стваралачким биографијама, али и без већег селекторског ризика у Поповићевом избору су три „оригинална уметника” –  Милан Блануша (1943), Александар Рафајловић (1957) и Војин Рајовић (1972). Галеријом доминира инсталација „Одмаралиште” Војина Рајовића са шљунком на поду и разним остацима војничких, пецарошких и интимних предмета, ужади, чекрка, кофа и бодљикаве жице, што све заједно чини атмосферу опомињућом. Део овог Рајовићевог рада ин ситу је и видео пројекција „Клоака залив” која, са реалним мирисом нафте у простору, појачава утисак опасности од ратних, али и еколошких пошасти. Потпуно другачији идејни концепт у односу на ову богату Рајовићеву сценографску поставку представља рад Александра Рафајловића „Небо II”; избором неодговарајућег места у простору галерије он је постао готово део инсталације „Одмаралиште”. Рафајловићев дигитални принт сачувао је сва својства типична за његов ауторски рукопис и својом визуелном софистицираношћу потпуни је контраст наглашеној експресији Рајовићеве  инсталације. Рад из циклуса „Војници на плажи” Милана Блануше позициониран је такође као инсталација коју чине војничке кошуље и чизме, уредно сложене. Ова Бланушина поставка променљивих је димензија и својом скулпторском реализацијом и избором материјала (теракота) појачава дозу субверзивног тона у метафоричним и реалним ситуацијама искуства близине војних операција, тачније ратног хука, мигрантске кризе, опасности од тероризма... Оно што није видљиво на самој поставци је „проповед” коју Поповић држи понављајући познато да „уметник мора да буде свестан свог времена, да осећа окружење и да дела у корист истине”. А, да ли је могуће другачије?... Он такође баца рукавицу у лице колегама пишући о кустоским „забранима”, памфлетској ангажованости, саморекламерству, кустоској самодопадљивости и искључивости, неосетљивости за оне који нису у нашем малом „стаду”. Лоша искуства и резигнација овог хроничара који неколико деценија прати збивања у култури збуњују оне који верују у стваралачку правду и то да, без обзира на персоналне афинитете, сваки добар рад и уметник добију своје време, оних пет минута. Тако је овога пута радио и писао Чувар плаже Саво Поповић.