Кад бели мантил потамни

Од нашег сталног дописника

Подгорица – Да коначно обуку бели мантил, чека преко 1.400 свршених медицинара са средњом, вишом и високом школском спремом на Заводу за запошљавање Црне Горе (ЗЗЗЦГ). Но, судећи према времену чекања на Заводу, од 3 до 5 година, пре ће мантили потамнети него што ће запослење наћи стотине незапослених здравствених радника.

Посао чекају доктори, медицински техничари и сестре са вишом и средњом школском спремом. Чекају и не надају се да ће скоро наћи запослење у некој од здравствених установа, односно клиникама или амбулантама, било да је реч о државним или приватним.

Подаци ЗЗЗЦГ говоре да је највише незапослених медицинара – 1.112, а на посао чека и 252 стоматолога.

Према информацији „Дневних новина” (ДН) најбројнији међу незапосленим здравственим радницима су медицински техничари, медицинске сестре, доктори медицине.

„Забрињавајуће су и године чекања на запослење, јер подаци показују да посао од три до пет година чека 82 медицинара, док између једне и три године на радни ангажман чека чак 341 медицинар. Од тога броја, њих 128 је високошколаца. До једне године, према подацима ЗЗЗЦГ, посао чека 655 медицинара, од чега је 177 високошколаца”, наводи овај лист.

Кад је реч о стоматолозима, од укупно 252 незапослена, њих 111 су високошколци, од којих на запослење до једне године чека њих 63, до три године 33, а до пет година њих осморо.

Како за ДН додају из Завода, од почетка године запослена су 534 здравствена радника (478 медицинара и 56 стоматолога), што чини 21,18 одсто укупног броја здравствених радника који су се јавили на евиденцију незапослених.

„Највише запошљавања, номинално посматрано, остварили су медицински техничари – 104, медицинске сестре – 77, доктори медицине – 73, физиотерапеутске сестре / техничари – 51, бачелор примењене физиотерапије – 43 итд, а релативно посматрајући најбрже се запошљавају специјалистичка занимања и медицинско-лабораторијски техничари”, саопштио је ЗЗЗЦГ.

Председница Синдиката здравства Љиљана Кривокапић за ДН казала је да се проблем при запошљавању здравствених радника јавља јер програм специјализација на нивоу Црне Горе није донешен од 1998. године.

„По завршеном факултету и обављеном лекарском стажу одлазите на биро. Међутим, потреба за специјализацијама, односно за запошљавањем је приоритет Завода за хитну службу и при домовима здравља. Болнички сектор преузима докторе оног тренутка када се расписује конкурс сходно потребама и програму специјализација, а он још није донешен на нивоу Црне Горе, на снази је још онај из 1998”, напомиње Кривокапић.

Последњих две до три године, по њеним речима, Министарство здравља доделило је значајан број специјализација.

„Клинички центар је доделио више од 250 специјализација. По болничком сектору, такође. Око 500 специјализација, што општих, што ужих, је дато. Међутим, ви морате да ослободите радно место да бисте запослили нове људе. У нашем сектору је стање такво да ви углавном када се запослите, остајете на истом радном месту до пензије. Значи, ослобађањем радног места или повећањем популације на одређеном месту где се здравствена установа налази, обезбеђује се повећана потреба за извршиоцем”, наглашава Кривокапић.