Новембарски апсурди

Овај месец је показао све противречности нашег живота. Грађани гладни свега кљукају се масним колачима, умешеним од цифара и економских показатеља. Чиста алхемија.

Српски пролетеријат је у екстази због победе једног милијардера на америчким изборима.

У Црној Гори откривени атентатори без оружја, а у Србији оружје без атентатора.

Део војске штрајкује, а део политичке врхушке то не одобрава. За разлику од другог дела врхушке, који има разумевања. Као оно Коштуница за ЈСО. Нека се наши војници угледају на оне јунаке који су преко Албаније јели лед. А ови кукају због залеђених плата. И то управо одлеђених за пет посто.

У храму демократије, Скупштини, потежу се тешке речи, псовке, гуркања... Па, где човек да нађе боље место за нешто такво? У Арени? Зависи од квалитета ресторана.

Уз неке издајничке изузетке, телевизије се труде да нам улепшају живот. Серијом спектакла под радним насловом „Конференција за штампу премијера Србије“. Чини се да је главни јунак одучио новинаре да постављају незгодна питања. Поготово не о бесправно грађеним баракама. Коначно су схватили да и право мора да се жртвује зарад лепоте. Холивудско-потемкиновске.

Нова црногорска влада иде усправно у НАТО, истовремено пружајући руку помирења „историјском пријатељу Русији“. И то лијеву. Ако Путин то прихвати, онда можемо и ми до миле воље да организујемо вежбе са натовцима. Само мало подаље од Ниша.

Иду председнички избори. Нико, од целе булументе кандидата нема шансе осим једног јединог. А он? Смерно укрштених прстију одлучиће да ли има проблеме с тим.

Пензионери нису баш оберучке прихватили оних пет хиљада, него опрезно, са два прста. Онај распусни бивши министар Мрка чак изјавио да ће да их потроши на кондоме.

Додуше, шта нам све раде, можда смо те паре и добили за ту сврху.