Novembarski apsurdi

Ovaj mesec je pokazao sve protivrečnosti našeg života. Građani gladni svega kljukaju se masnim kolačima, umešenim od cifara i ekonomskih pokazatelja. Čista alhemija.

Srpski proleterijat je u ekstazi zbog pobede jednog milijardera na američkim izborima.

U Crnoj Gori otkriveni atentatori bez oružja, a u Srbiji oružje bez atentatora.

Deo vojske štrajkuje, a deo političke vrhuške to ne odobrava. Za razliku od drugog dela vrhuške, koji ima razumevanja. Kao ono Koštunica za JSO. Neka se naši vojnici ugledaju na one junake koji su preko Albanije jeli led. A ovi kukaju zbog zaleđenih plata. I to upravo odleđenih za pet posto.

U hramu demokratije, Skupštini, potežu se teške reči, psovke, gurkanja... Pa, gde čovek da nađe bolje mesto za nešto takvo? U Areni? Zavisi od kvaliteta restorana.

Uz neke izdajničke izuzetke, televizije se trude da nam ulepšaju život. Serijom spektakla pod radnim naslovom „Konferencija za štampu premijera Srbije“. Čini se da je glavni junak odučio novinare da postavljaju nezgodna pitanja. Pogotovo ne o bespravno građenim barakama. Konačno su shvatili da i pravo mora da se žrtvuje zarad lepote. Holivudsko-potemkinovske.

Nova crnogorska vlada ide uspravno u NATO, istovremeno pružajući ruku pomirenja „istorijskom prijatelju Rusiji“. I to lijevu. Ako Putin to prihvati, onda možemo i mi do mile volje da organizujemo vežbe sa natovcima. Samo malo podalje od Niša.

Idu predsednički izbori. Niko, od cele bulumente kandidata nema šanse osim jednog jedinog. A on? Smerno ukrštenih prstiju odlučiće da li ima probleme s tim.

Penzioneri nisu baš oberučke prihvatili onih pet hiljada, nego oprezno, sa dva prsta. Onaj raspusni bivši ministar Mrka čak izjavio da će da ih potroši na kondome.

Doduše, šta nam sve rade, možda smo te pare i dobili za tu svrhu.