Пронађени остаци пет рановизантијских градова

Куршумлија – На потесу од Куршумлије до Луковске бање, тим археолога из Прокупља и Београда дошао је до значајних открића остатака најмање пет рановизантијских градова, који се налазе у кругу од свега двадесетак километара.

По речима Јулке Кузмановић-Цветковић, археолога прокупачког музеја, истраживања су обављена у оквиру пројекта „Археолошко наслеђе Куршумлије”, који је трајао непуних месец дана и ове јесени се реализује четврти пут заредом.

– Треба открити зашто је сазидано толико утврђених градова, на малом простору. Ове године бавили смо се подручјем изворишта Топлице према Копаонику и обишли петнаестак села.

Оно што се на први поглед види јесу остаци утврђења и велики број црквишта у селима Бабица, Сеоце, Штава Селова и Влајина. Судећи по конфигурацији терена ова утврђења су рановизантијска, што указује да се у то време на овом подрују интензивно живело – каже Јулка Кузмановић-Цветковић.

Она појашњава да рановизантијски градови указују да ово подручје има и своју средовековну фазу, јер је, како подсећа, Стефан Немања живео неко време у Куршумлији. Екипа која је обављала овогодишња истраживања на поменутом потесу, у селу Жуч пронашла је три оловне полуге које се налазе у Народном Музеју у Нишу.

– Ово је тек почетак изучавања прошлости Куршумлије, која ће се наставити и наредне године – истиче Кузмановић-Цветковић. Археолози су евидентирали 140 локалитета, из различитих временских епоха. Кажу да новооткривени средњовековни градови, али и друге локације, захтевају археолошка ископавања, како би се дошло до прецизнијих података и потврда да ли је реч о вишеслојним локалитетима са фазама из старијих епоха. Они оцењују да детаљнија истраживања ових градова могу донети неочекиване резултате.

Кампања „Археолошко наслеђе Куршумлије” наставиће се и идуће године. Истраживања финансирају Министарство културе и информисања Србије и Туристичко предузеће „Планика” из Куршумлије. Поред Јулке Кузмановић-Цветковић, археолошку екипу ове године су чинили: Емина Зечевић (вођа екипе) из Народног музеја у Београду, Слободан Фидановски и Милан Савић.