Историјски договор ОПЕК-а

Одлучан став Техерана да не смањи производњу нафте и одлука Саудијске Арабије да уважи економске тегобе љутог заливског ривала током ере санкција – довели су ОПЕК у среду до историјског договора о заједничком завртању петрославина, првог од 2008.

На први миг да су Ријад и Техеран успели да пословне интересе ставе у први план, кључни спољни актери петробизниса реаговали су муњевито.

Берзе су сместа подигле  цену барела (скоро девет одсто), а са њима и вредност акција америчких петрокомпанија (10 одсто).

Званична Москва хитро је објавила да се придружује ОПЕК-у у смањењу производње, као и да би се том договору могли придружити

Азербејџан, Казахстан, Мексико, Оман, Бахреин и „друге нечланице ОПЕК-а“ .

Тај разнородни нови глобални петроклуб заинтересован да барел поскупи и смање се залихе журно се већ 9. децембра састаје у Дохи да разради детаље заједничке акције.

У међувремену, ОПЕК је именовао петочлану комисију са „самонадзор” сопственог завртања славина у висини од око 1,2 милиона барела дневно.

До јуче завађени картел, који иначе располаже са 73 одсто доказаних глобалних резерви црног злата, овога пута брзо делује, али берзе су јуче опет биле подозриве.

Наиме, одавно сумњичаве према зарицањима ОПЕК-а, берзе се сада суочавају са новим загонеткама.

Какав је дугорочни значај новоисказаног пословног разумевања Ријада према Техерану (Иран је једина чланица ОПЕК-а којој је дозвољено да повећа производњу за око 90.000 барела дневно).

Да ли је Русија озбиљно ушла у нови глобални петротандем са ОПЕК-ом? И колико ће нови раст цене барела подстаћи производњу нафте из уљних шкриљаца у Сједињеним Америчким Државама?

Поузданих одгонетки у овом тренутку нема. Светскре берзе су стога јуче успориле силовит раст барела и поново помињу процену Међународне агенције за енергију да ће свет и у 2017. грцати у мору непродате нафте.

Тај суморни сценарио испушта из вида шири кадар „бечког споразума“.

Наиме, нико у овом тренутку јавно не зна колико ће нафте (и одакле све) можда бити неопходно за баснословни план развоја инфраструктуре САД који је најавио новоизабрани амерички председник Доналд Трамп.

У том контексту, не чуди што уочи Трампове инаугурације релативно осиромашени петротабори широм света журе да збију редове.

Берзе још не тумаче зашто је Саудијска Арабија, преко ноћи, уважила дугогодишње економске недаће Ирана.

Светска тржишта тим поводом још су у шоку и не повезују какав-такав детант на линији Ријад–Техеран, исказан у среду у Бечу, са низом других „неочекиваних догађаја“ у 2016.

Питање је, наиме, да ли је након „брегзита” и америчких избора бечки споразум ОПЕК-а још један сигнал све убрзанијег преиспитивања текућег међународног поретка?