Istorijski dogovor OPEK-a

Odlučan stav Teherana da ne smanji proizvodnju nafte i odluka Saudijske Arabije da uvaži ekonomske tegobe ljutog zalivskog rivala tokom ere sankcija – doveli su OPEK u sredu do istorijskog dogovora o zajedničkom zavrtanju petroslavina, prvog od 2008.

Na prvi mig da su Rijad i Teheran uspeli da poslovne interese stave u prvi plan, ključni spoljni akteri petrobiznisa reagovali su munjevito.

Berze su smesta podigle  cenu barela (skoro devet odsto), a sa njima i vrednost akcija američkih petrokompanija (10 odsto).

Zvanična Moskva hitro je objavila da se pridružuje OPEK-u u smanjenju proizvodnje, kao i da bi se tom dogovoru mogli pridružiti

Azerbejdžan, Kazahstan, Meksiko, Oman, Bahrein i „druge nečlanice OPEK-a“ .

Taj raznorodni novi globalni petroklub zainteresovan da barel poskupi i smanje se zalihe žurno se već 9. decembra sastaje u Dohi da razradi detalje zajedničke akcije.

U međuvremenu, OPEK je imenovao petočlanu komisiju sa „samonadzor” sopstvenog zavrtanja slavina u visini od oko 1,2 miliona barela dnevno.

Do juče zavađeni kartel, koji inače raspolaže sa 73 odsto dokazanih globalnih rezervi crnog zlata, ovoga puta brzo deluje, ali berze su juče opet bile podozrive.

Naime, odavno sumnjičave prema zaricanjima OPEK-a, berze se sada suočavaju sa novim zagonetkama.

Kakav je dugoročni značaj novoiskazanog poslovnog razumevanja Rijada prema Teheranu (Iran je jedina članica OPEK-a kojoj je dozvoljeno da poveća proizvodnju za oko 90.000 barela dnevno).

Da li je Rusija ozbiljno ušla u novi globalni petrotandem sa OPEK-om? I koliko će novi rast cene barela podstaći proizvodnju nafte iz uljnih škriljaca u Sjedinjenim Američkim Državama?

Pouzdanih odgonetki u ovom trenutku nema. Svetskre berze su stoga juče usporile silovit rast barela i ponovo pominju procenu Međunarodne agencije za energiju da će svet i u 2017. grcati u moru neprodate nafte.

Taj sumorni scenario ispušta iz vida širi kadar „bečkog sporazuma“.

Naime, niko u ovom trenutku javno ne zna koliko će nafte (i odakle sve) možda biti neophodno za basnoslovni plan razvoja infrastrukture SAD koji je najavio novoizabrani američki predsednik Donald Tramp.

U tom kontekstu, ne čudi što uoči Trampove inauguracije relativno osiromašeni petrotabori širom sveta žure da zbiju redove.

Berze još ne tumače zašto je Saudijska Arabija, preko noći, uvažila dugogodišnje ekonomske nedaće Irana.

Svetska tržišta tim povodom još su u šoku i ne povezuju kakav-takav detant na liniji Rijad–Teheran, iskazan u sredu u Beču, sa nizom drugih „neočekivanih događaja“ u 2016.

Pitanje je, naime, da li je nakon „bregzita” i američkih izbora bečki sporazum OPEK-a još jedan signal sve ubrzanijeg preispitivanja tekućeg međunarodnog poretka?