Фарме мува за здравије пилиће

Нови Сад – Муве нису пожељне ни у једном домаћинству, поготово нико не воли да их види у ресторану, али део хране из угоститељских локала у јужноафричком Кејптауну ипак заврши на „трпези” ларви ових инсеката, које се у том граду вештачки узгајају. Наравно, реч је о остацима ресторанске хране, који се допремају тамошњој компанији „Агрипротеин”, а ларве које се на тај начин узгајају даље се користе као храна за пилиће, свиње, рибе, каже за „Политику” др Невена Величковић, доценткиња Департмана за биологију и екологију Природно-математичког факултета у Новом Саду.

Истраживачки тим ПМФ-а, чији је она члан, а којим руководи проф. др Анте Вујић, поново се спрема на пут у Јужну Африку. Тамо су већ боравили, проучавајући ове инсекте и њихову могућу комерцијалну примену, у оквиру пројекта „Хајфлај”, који финансира Европска унија и траје до 2018. године. ПМФ је партнер у том пројекту, а у њему учествују и Универзитет у Хелсинкију (Финска) и Универзитет Аликанте (Шпанија), шпанска фирма „Биофлајтек” и поменута јужноафричка компанија.

Дневно се у Кејптауну допреми, по њеним речима, око 110 тона органског отпада из ресторана, што је довољно за раст 22 тоне ларви.

Фарме мува постоје и у Србији. Јавност је за њих први пут чула пре неколико година. Оне у Батајници и Сремчици, фирме „Алтамед”, међутим, користе животињски отпад за исхрану ларви које, како је тада „Политика” известила, за само пет дана направе врхунско ђубриво. У овом случају реч је о патенту које је ово предузеће откупило од Руске академије наука.

Доценткиња Величковић наводи да су ларве мува богате протеинима и омега 6 масним киселинама.

„Такође је показано да, уколико се у исхрани животиња користи храна добијена од ларви мува, смањује се употреба антибиотика при узгоју животиња и њихово здравствено стање је боље”, објашњава она.

Истиче да је приликом испитивања квалитета ове хране показано да је хранљива вредност ларви које се дају пилићима и свињама иста као рибљи оброк, док је боља од соје.

„Постоји велика економска добит од коришћења овакве хране, с обзиром на то да је за припрему тоне протеинског оброка од ларви потребно око 50 долара, док је за припрему рибљег оброка потребно 2.600 долара, а за тону оброка од соје 3.200 долара”, напомиње.

На другој страни света, у Шпанији, узгојем осоликих мува (веома личе на пчеле) и мува зунзара бави се „Биофлајтек”, партнерска компанија из пројекта. Те врсте се, уместо пчела, објашњава наша саговорница, користе за опрашивање биљака које се гаје у стакленицима – карфиола, купуса, шаргарепе, целера, лука, зелене салате, празилука, јагоде, авокада, манга.

Новосадски факултет је саопштио, поводом ове међународне научне сарадње на проучавању узгоја мува, да је масовна производња инсеката позната и као мини-лајвсток (мала фарма), која је још у фази развоја, али да се очекује брз раст у наредним годинама.

„Највише обећава тржиште сточне хране, где се очекују добици од више милиона евра. Тренутно, мини-лајвсток се развија вештачким узгојем орхоптера (зрикавци и скакавци), цолеоптера (тврдокрилци) и диптера (муве), који представљају најперспективније кандидате за развој иновативне производње у индустријским размерама у наредних неколико година”, навео је Природно-математички факултет.