Отмица Тицијана

Вест да Италија тражи слике из Народног музеја у Београду које су после Другог светског рата донете у ФНРЈ на име ратне репарације, појавила се још у децембру прошле године.

Тада нико од овдашњих државних органа, као ни представници Народног музеја у Београду, нису могли да потврде ове наводе.

Пре неколико дана, стиже вест са сличним садржајем. Италијанска агенција Анса јавила је да је „поведена истрага због осам ремек дела која се налазе у Народном музеју у Београду”, а која су наводно део културног наслеђа Италије.

Информацију је за наш лист потврдио Врховни суд у Београду, у који је стигла замолница из суда у Болоњи.

У замолници, која је стигла још у новембру 2015. године (!) пише да су слике које се налазе у Народном музеју потенцијални предмет малверзација до којих је, како се сумња, дошло после Другог светског рата. Реч је о делима Тицијана, Тинторета, Карпача, Венецијана и Спинелија.

Слике које потражује Италија доспеле су у Народни музеј 1949. године, воде се као Репарациона збирка, али реч је о превари коју је тих година организовао контроверзни југословенски антиквар Анте Топић Мимара.

При Војној мисији ФНРЈ у Берлину, Мимара је правио списак дела која су током рата наводно опљачкана и однета из Југославије.

Захваљујући својој супрузи Вилтруд Мерсман која је радила у сабирном центру у Минхену, где су спискови стизали, у Београд је враћено 166 дела.

Прошле године у Паризу је објављен „Каталог Геринг” у коме су пописана дела које је поседовао овај блиски Хитлеров сарадник. У овом каталогу налазе се и дела из Репарационе збирке Народног музеја у Београду.

Народни музеј представљао је дела италијанске уметности у Барију и Болоњи 2004. и 2005.

Нејасно је зашто италијанско тужилаштво реагује сада, десет година после ове изложбе?

И зашто ових дана и Народни музеј, и Министарство спољних послова и Министарство културе и министар спољних послова говоре да ништа не знају о захтеву Италијана? Како нико ништа не зна кад је у Врховни суд замолница стигла још пре годину дана?!

Ћутање и изненађеност неће успорити овај процес.

Да ли су по истом принципу проблематична и дела која се налазе у Хрватској, у музеју Мимаре, такође је питање које се ових дана чује у јавности. Упирање прста у Хрватску нам неће помоћи да решимо наш проблем. Морамо да обезбедимо врхунску дипломатију и врхунске адвокате.

Народни музеј и треба да показује ова дела са целокупном историографијом, како би свет видео да их чувамо и о њима бринемо.

Исто важи и за збирку Шломовића. Јер, наследници Амброаза Волара чији је Шломовић био секретар, такође траже да Србија врати 360 слика које наводно припадају њима, а налазе се у Народном музеју у Београду.