У Србију стиже још 1,4 милиона евра за науку

Из Брисела добра вест за науку у Србији – др Магдалена Ђорђевић са Института за физику у Београду освојила је престижни европски грант у вредности од 1.356.000 евра за истраживања кварк-глуонске плазме Ово је други грант Европског истраживачког савета (ЕРЦ) који стиже у Србију, након два милиона евра одобрених пре тачно две године за пројекат др Софије Стефановић и њеног тима из Лабораторије за биоархеологију, Филозофског факултета у Београду, који се бави порођајима, мајкама и бебама у праисторији.

Покренут још 2007, Европски истраживачки савет, који постоји од 2007. и располаже буџетом од 13 милијарди евра, представља „језгро” у оквирном научном програму Хоризонт 2020, које је намењено само за најбоље од најбољих, односно за оне идеје које потенцијално могу да промене ток светске науке. 

– На свету су ретке области у којима је конкуренција тако снажна. Државе се у науци мере и по томе колико су ЕРЦ грантова добиле, а ретки добитници из невеликих држава као што је и Србија представљају праве хероје међу савременим истраживачима. Реч је о најзначајнијој подршци коју је један истраживач са Западног Балкана у области природних наука и икада добио од Европе и то за изучавање фундаменталних особина материје – објашњавају у Центру за промоцију науке, који је и објавио вест о успеху наше научнице.

Др Магдалена Ђорђевић је дипломирала на Физичком факултету у Београду, након чега је отишла у Америку и докторирала на Колумбија Универзитету у Њујорку. Истраживања у области нуклеарне физике наставила је у Охају. Упркос бројним признањима и успешној каријери у САД, одазвала се на позив Института за физику и пре шест година се вратила у Србију, заједно са супругом који је такође успешан физичар, али у области биофизике.

– Економска корист овог пројекта је да смо у земљу донели 1.356.000 евра бесповратних средстава Европске уније. Добар део тог новца ће бити искоришћен да се запосле наши научници, посебно младе колеге, које би вероватно отишли из земље. Да сам желела да останем у иностранству, не бих се ни враћала. Волела бих да овај пример буде показатељ нашој влади да овдашња наука има потенцијал и да наше истраживаче треба подржати – каже др Ђорђевић, додајући да то нажалост тренутно није случај.

Са својим тимом, наша научница проучава ново стање материје – кварк-глуонску плазму, чије је постојање доказано тек пре десетак година у експериментима на акцелератору у Брукхејвену у САД и Великом сударачу хадрона у ЦЕРН-у код Женеве. Кварк-глуонска плазма је стање материје на тако екстремно високим температурама и притисцима, да су у њој кваркови слободни, а природно је постојала само у раној фази развоја Универзума.

– Материја се састоји од атома, атоми од језгра и електрона. Језгра се састоје од протона и неутрона, који се састоје од још ситнијих честица који се називају кваркови и глуони, а који су у језгру везани изузетно јаким интеракцијама – објашњава др Ђорђевић.

У експериментима кварк-глуонска плазма настаје при сударима изузетно брзих тешких јона, при чему остварена температура износи и невероватних 5 трилиона Келвина, која је скоро милион пута виша од температуре у центру Сунца. 

Значај овог истраживања тешко је описати. „Космолози не могу да разумеју нека од темељних питања, као што су особине раног универзума, ако се пре тога не истражи природа кварк-глуонске плазме” каже др Ђорђевић, задовољна јер се њени модели необично добро слажу са експерименталним подацима из два различита акцелератора. 

Своје истраживање ће наставити на Институту за физику, за који тврди да је „најелитнија истраживачка институција у Србији, која запошљава један одсто истраживача, а производи 10 одсто свих научних радова објављених из Србије”. Тим који ће радити на овом пројекту биће састављен од старијих и млађих истраживача, докторанада и три инострана сарадника.