Кога парламент предлаже за судије Уставног суда

Иако још званично није прослеђена председнику Томиславу Николићу, листа кандидата за судије Уставног суда, коју би требало да састави републички парламент, написана је, незванично сазнаје „Политика“. Међу кандидатима које предлаже Народна скупштина, незванично сазнајемо, налазе се правници из више државних институција, па чак и досадашња председница Уставног суда.

Осим председнице Весне Илић Прелић, мандат би могао да буде продужен и судији Катарини Манојловић Андрић, а у зграду у Булевару краља Александра могли би да се „уселе“ садашња директорка Агенције за борбу против корупције Татјана Бабић, председница одбора ове агенције Драгана Коларић, адвокат Душан Игњатовић, београдска правобранитељка Љиљана Благојевић, бивши председник Мађарског националног већа Томаш Корхец...

Подсетимо, средином овог месеца од укупно 15 судија Уставног суда, девет је оних којима истиче мандат на који су бирани 2007. године.

Мандат истиче судијама Предрагу Ћетковићу, Оливери Вучић, Драгиши Слијепчевићу, Драгану Стојановићу, Марији Драшкић, Катарини Манојловић Андрић, Боси Ненадић и садашњој председници Весни Илић Прелић, a судији Агнеш Картаг Одри мандат је већ истекао, наводи се на сајту Уставног суда.

Устав Републике Србије (члан 172) прописује да Уставни суд чини 15 судија, од којих по пет бирају Народна скупштина, председник Томислав Николић и општа седница Врховног касационог суда (ВКС).

„Народна скупштина бира пет судија Уставног суда између десет кандидата које предложи председник републике. Председник именује пет судија Уставног суда између десет кандидата које предложи скупштина, а општа седница ВКС именује пет судија између десет кандидата које на заједничкој седници предложи Високи савет судства и Државно веће тужилаца“, прописује Устав.

Међутим, с обзиром на то да се сада бира девет судија, скупштина ће од осам кандидата које је предложио председник Николић изабрати четири, док ће председник државе изабрати пет кандидата које је предложио парламент. Мандат судијама Уставног суда, које је изабрао директно ВКС, још није истекао, па тако највиши суд у Србији сада неће „давати“ своје кандидате.

Да би били изабрани за судију Уставног суда, сви кандидати морају да испуњавају услове које прописује Устав. Највиши правни акт предвиђа да се судија Уставног суда бира међу истакнутим правницима са најмање 40 година живота и 15 година искуства у правној струци. Једна особа може да буде бирана или именована за судију Уставног суда највише два пута. Председника овог суда бирају судије Уставног суда, тајним гласањем, на три године.

Уколико се, ипак, догоди да нове судије Уставног суда до средине децембра не буду изабране, у овој правосудној установи остаће свега шест судија којима мандат истиче 2019. године. Са толиким бројем судија не могу да се доносе одлуке јер је за то неопходна већина судијских гласова. Такође, суд не може да доноси ни одлуке о самосталном покретању поступка за оцену уставности или законитости, јер таква одлука мора да буде донета двотрећинском већином гласова свих судија Уставног суда.