Уместо Филковића куће зјапи рупа

Зрењанин – Кућа Филковића два века је красила најужи центар града. Некада је била власништво познате зрењанинске породице, а онда су је, кроз време, после разних трансакција, запосели станари који с чувеном породицом нису били у блиској вези. Деценијама је пропадала без адекватног одржавања, да би на крају градски оци одлучили да се сруши због опасности по пролазнике.

Међутим, прошло је више од годину дана, а од градње нове куће на месту оне срушене, са сличним карактеристикама, и како је то обећавано, нема ништа.

Према сазнањима из зрењанинског Завода за заштиту споменика културе, кућа Филковића је уживала статус културног добра од великог значаја за Републику Србију. Завредила га је својом старином, али и вредностима архитектуре, пошто представља рефлексију онога што се у то време дешавало у архитектури Беча и других великих градова средње Европе.

Међутим, овај значај за локалну заједницу није имао никакву тежину и обавезу перманентне бриге. Двадесет година уназад објекат је био у лошем грађевинском стању, а у последњих шест је постао толико небезбедан да је забрањен за коришћење. У јесен 2013. године урушио се део кровне конструкције.

Покрајински завод за заштиту споменика културе из Новог Сада је још 1998. године издао решење у којем су утврђене мере техничке заштите за тоталну реконструкцију објекта. Након извршене анализе опеке и малтера, као и темеља, утврђено је да је материјал лош и дотрајао и да је објекат статички угрожен, те да га је компликовано санирати. Један од услова завода био је да се, уколико је то могуће, конзервира улични зид, те би се на тај начин задржао бар део оригиналног објекта.

Тек након 17 година се приступило решавању овог проблема, али само половично. Споменик културе је срушен, а да пре тога није урађен пројекат новог стања, односно није пронађен инвеститор. Аутентичан изглед је изгубљен и једино је преостало да се изведе његова верна копија, која ће бити нека врста сећања на изгубљену вредност.

Стручњаци су се определили за реконструкцију, јер санација због рушења зграде више није могућа. У случају куће Филковића примениће се метод факсимилске реконструкције. То је поступак којим се грађевини враћа првобитни изглед. Њоме се добија верна репродукција првобитног, тј. ранијег стања. Примењује се када је грађевина или целина порушена, а постоје изразите потребе да се она обнови.

Постојала је решеност градске управе да се одмах крене у обнову, али се проблеми појављују зато што је град био власник само дела те зграде, а остало је у приватном власништву. Потпуне сагласности међу сувласницима није било ни уочи рушења, али се у тај поступак морало ићи због опасности за пролазнике од евентуалног рушења, али и због тога јер је започето урушавање објекта ружило амбијент целе улице, која се овде сматра главном.

Очигледно да реконструкција не иде замишљеном динамиком. Један разлог је општеприсутни мањак новца, па се челници града надају појави повољног инвеститора, а други је наша пословична склоност ка парничењу, чему су, наводно, склони неки од сувласника претходне зграде. Углавном, несимпатична рупа у градском језгру која се појавила након рушења Филковића куће неће скоро бити санирана.