Пингпонг увреде Загреба и Сарајева

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Чини се да је властима у Хрватској поново за руком пошло да светску пажњу усмере на властите слабости несналажења са теретом усташких злочина из Другог светског рата. Од непријатне ситуације су и овај пут покушали да окрену главу од јачања екстремне деснице и запали у регионалне свађе. Такав је приступ у Сарајеву међутим оцењен као потреба Загреба за перманентном „политиком конфликата”.

Чини се као да и нове власти у Загребу са старом председницом Колиндом Грабар Китаровић, која је у време обележавања геноцида у Јасеновцу изнуђено признала да је усташки режим био злочиначки, граде политику односа према злочинима која за неславни резултат има то да је и бошњачки лидер Бакир Изетбеговић из Сарајева приметио да у Хрватској буја усташки екстремизам, иако се и сам налази на мети критика од опонената ради тога што се и у самој Федерацији БиХ школама и улицама дају имена по усташким зликовцима. Скорашња одлука сарајевских власти да једну од основних школа у том граду назову по усташком активисти и осуђеном ратном злочинцу Мустафи Бусулаџићу само је најсвежији пример.

„И у Хрватској буја усташки екстремизам, и Хрвати одлазе на страна ратишта попут украјинског. У Јасеновцу је откривена спомен-плоча с нацистичким поздравом, јавност се чудила неким фотографијама с екстремистичким барјацима”, увиђа Бакир Изетбеговић. И бошњачки академик Мухамед Филиповић каже: „Китаровићева или они који воде хрватску политику плаше се повратка 200.000 Срба протераних из Хрватске.”

Међутим, немало након скандала са плочом са усташким натписом у Јасеновцу Китаровићева је пожурила да оптужи Сарајево за радикалну исламизацију, а Републику Српску да помаже Русији у хибридном рату.

За академика Филиповића тврдње да Русија наоружава РС и да је то опасност по Хрватску представљају нонсенс: „Па нису ни у РС идиоти. Они воде једну политику која се може не свиђати некоме, али свакако неће водити самоубилачку политику.”

Примећује да хрватска председница вероватно сматра да су овакви иступи Европи прихватљиви. „Вара се у томе што не разуме да је Европи, пре свега, стало до добрих односа са Русима, па и са Србима, и да Европа веома добро и веома интензивно ради да Срби уђу у ЕУ”, тврди академик.

Хрватски медији, тачније „Вечерњи лист” објавио је потом текст о исламизацији и терористичким претњама у БиХ, чију је веродостојност то јест позивање новинара на извештај Сипе у питање довео Драган Мектић, министар безбедности БиХ, посумњавши да иза тога стоје можда и хрватске обавештајне службе.

Из Загреба стиже одговор од Китаровићеве која износи још теже квалификације отуживши Сарајево да се са ратишта такозване Исламске државе у БиХ већ вратило неколико хиљада ратника.

Можда је хрватска председница мало и претерала са тим бројем, несмотрено је заменивши са безбедносним проценама о броју потенцијалних терориста у БиХ притајених по разним вехабијским камповима у ФБиХ, чији број обавештајне службе, укључујући и ОБА БиХ, процењују на око три до четири хиљаде. Изетбеговић, пак, примедбе из Загреба сматра „преувеличаним”.

Шта је безбедносна стварност на терену, мимо дневне политике, упозоравали су многи светски експерти и институције, међу њима и Гордон Бардош, амерички стручњак за Балкан, који је још у мају 2007. наишао на непобитне доказе о упадима екстремиста у овај регион који ће отворити балкански фронт у свом глобалном џихаду. Он је приметио и то да се настајање и раст милитантног исламизма на Балкану могу пратити кроз живот и рад покојног председника БиХ Алије Изетбеговића и дело „Исламска декларација”.

Амерички дипломата Ричард Холбрук је 2008. оценио како би да није било Дејтонског споразума, терористички напад 11. септембра вероватно био испланиран у БиХ, а не у Авганистану.