Реклама за распамећивање

Четири дана након формалног пада Владе Србије, у америчком магазину „Њусвик” објављен је текст о српској влади, њеним достигнућима и успешним привредницима у нашој земљи. Чак и да је влада у време кад је промовисана у овом утицајном недељнику била стабилна, већу пажњу од њених успеха привукли би делови објављеног текста.

Србија је ту представљена као „феникс који се уздиже”, као земља која је била срце развоја бивше Југославије, која је након година процвата доживела рат, санкције, ембарго и индустријски колапс... „И четврта најинтелигентнија нација на свету гледала је како 860.000 њених најбистријих умова одлази”, истиче се у уводу.

Наша потрага за аутором занимљиве игре бројева и слова у Влади Србије није уродила плодом, а од Миливоја Михајловића, шефа Канцеларије за сарадњу са медијима, добили смо податак да Влада Србије није платила овај оглас. Он, међутим, није у Немањиној 11 успео да пронађе особу која је у „Њусвику” пласирала причу о српској памети и о одливу мозгова.

Маркетиншки стручњак Надежда Миленковић каже да су изнесене чињенице у ствари антиреклама за Србију. „Ако објавите информацију да је из земље која има осам милиона становника – 860.000 најпаметнијих младих отишло, намеће се логичан закључак да су остали стари и тупи. Буквално схваћено, у свет смо послали поруку: Све што је ваљало је отишло, дођите да видите резерват старих, тупих и добронамерних.” 

Наша саговорница каже да су овом рекламом истовремено прекршени социјална пристојност и императиви савременог маркетинга.

„Минимум социјалне пристојности подразумева да је веома непристојно рећи ’Ја сам паметан’. У најбољем случају ваш саговорник помислиће да сте непристојни, а у најгорем – да сте глупи. Наиме, уврежено је мишљење да о нечијој интелигенцији говоре дела, а не речи. Осим тога, основно маркетиншко правило гласи – реклама треба да буде паметна, а не ви”, истиче Надежда Миленковић.

Србију је, према неким проценама, напустило 500.000 младих и образованих људи, али не зна се ко је њене грађане прогласио четвртом најинтелигентнијом нацијом на планети.

Да ли је аутор ове занимљиве статистике можда имао на уму да је четврти званично најпаметнији човек на планети Београђанин Урош Петровић, па је руковођен правилима индуктивног закључивања, (Урош Петровић је четврти најпаметнији човек на планети, Урош Петровић је Србин, дакле Срби су четврта најпаметнија нација на планети) наш народ колективно сврстао међу супериорне умове човечанства – остаје нејасно.

Петровић у шали каже да вишак малих сивих ћелија има и своје лоше стране. „Одгледам првих неколико минута филма и већ знам шта ће бити на крају. Исто је и с књигама. После три прочитане странице схватим да је убица батлер”, жали се овај инжењер текстила чији је резултат на „Менсином” тесту био 156.

У његовој радној биографији стоји податак да се он бавио фотографисањем свадби и утакмица, ваљањем глинених фигура, трговином и шпедицијом у државној фирми... У једном моменту је постао директор представништва еминентне немачке фирме у Београду, али је менаџерски посао напустио када је схватио да све мање виђа свог сина. Сада је власник фирме која се бави дизајном, производњом и пласманом мушке гардеробе под сопственом робном марком, а ради и као саветник у једној адвокатској канцеларији.

То што се Србија налази у самом врху „Менсине” лествице психолози објашњавају чињеницом да се не може ставити знак једнакости између интелигенције и успеха у животу. Иако је интелигенција, по дефиницији, способност сналажења у новим и непознатим ситуацијама, присталице бесмислености мерења сивих ћелија тврде да је интелигенција само оно што мере тестови интелигенције и да је ђаке које је школа оценила петицом, живот често оцењивао – чистом јединицом.

-----------------------------------------------------------

У првих десет по Менси

Иако се Срби традиционално добро котирају на „Менсиним” тестовима, Милица Младеновић, координатор активности за Београд ове организације, која се бави тестирањем интелигенције, каже да је Србија до 2006. године заузимала треће место на планети - по проценту особа које имају најбољу пролазност на „Менсиним” тестовима. „Од 2006. године, када је уведен нови сет тестова, ми се налазимо у првих десет земаља чији становници постижу добре резултате ”, каже наша саговорница.

Она подсећа да чланску карту „Менсе” има свега два одсто становника планете, а да би неко постао члан „Менсе”, потребно је да на тесту интелигенције освоји више од 148 бодова. У Србији је око 4.500 људи остварило тај резултат.