Изазов је био играти против Партизана, Динама, Звезде, Хајдука...

Таквих голмана данас више нема...

Ко је имао срећу да гледа чувеног ,„летећег Мостарца,” Енвера Марића, тај добро зна о каквом фудбалском чуду међу стативама је реч.

Члан чувеног Вележевог трија БМВ (Бајевић- Марић-Владић) који је чак три пута бранио за селекцију света и Европе, је пре неку годину, након операције срца, и дугогодишње тренерске каријере, отишао у заслужену спортску пензију.

Мада, често уме да каже да у Белину, где данас живи са породицом, скокне да погледа Херту, са њом подели и тужне и лепе тренутке. За тим из Мостара одиграо је 470 утакмица, за Шалке је бранио више од 150 мечева а на голу репрезентације Југославије стајао је 32 пута.

После завршене фудбалске каријере потпуно се посветио раду са голманима.

Најпре је радио у Вележу, потом у Фортуни из Дизелдорфа као и у Херти из Берлина.

У овдашњој фудбалској полемици постоји мишљење да је Регионална лига, која би поново окупила клубове из бивше Југославије, све већа реалност. Шта Ви о томе мислите?

- Ја сам за то да се таква лига обавезно игра. Наравно, тај договор мора ићи у сагласност са Уефом. Мислим да је тај предлог одличан, та будућа лига која би окупила клубове из некадашње велике четворке југословенског фудбала би свакако подигла интересовање.

На шта Вас прво асоцира заједничка лига?

– Вележ је имао страшну екипу. Изазов је био играти против Звезде, Партизана, Хајдука, Динама...Када смо играли у Мостару, Црвена звезда је углавном имала највећу подршку у источној Херцеговини. Долазили су навијачи из Билеће, Гацка, Невесиња да бодре ,„црвено-беле,”. Са друге стране Динамо је имао највише навијача у западној Херцеговини. Биле су то утакмице за које смо и ми и наши навијачи живели. Није нам требала нека велика инспирација. Имали смо такву популарност...

Шта би донела Регионална лига у фудбалу?

– Најпре много веће интересовање него данас. Када то кажем мислим и на интересовање међу навијачима, медијима, спонзорима. Жалосно је када данас видим да су не само у Босни, већ и Србији, Хрватској, Словенији, стадиони полупразни. Игра се тек пред неколико стотина гледалаца. Често се питам у чијем су интересу те лиге. То у наше време једноставно није могло да се замисли. Друго, било би много веће динамике него данас. Интерес публике би био далеко већи, а самим тим и клубови би много боље зарађивали.

Да ли и даље одржавате контакте са бившим саиграчима?

- Често се чујемо, иако сам преко двадесет година у Немачкој. У контакту сам са Бајевићем, који је данас спортски директор у АЕК-у из Атине, са Облаком и другима.

Да ли хулигани могу бити препрека заједничком такмичењу?

- Искрено говорећи и у време бивше Југославије било је екцеса и инцидената на трибинама. Било је пуно и набоја и неке лоше енергије, али, полиција је то све решавала без проблема. Ако данас полиције у овим земљама о којима говоримо, желе да спрече инциденте, сигуран сам да без проблема могу да ураде. И пре рата је било инцидената. Мислим и уз добру вољу клубова, који могу да позову своје навијача на фер и коректно навијања. Ипак, одлучујућу улогу у свему томе има држава.

Колико пратите дешавања у овим лигама на Балкану?

- Пратим преко штампе. Пре пет година сам оперисао срце, тако да сам отишао у пензију. Погледам Херту, радујем се њеним успесима. Имају сјајног тренера и тренутно су у врху Бундес лиге. Драго ми је кад мој Вележ победи. Видим да су Звезда и Партизан и даље неприкосновени у Србији, да је Динамо учесник Лиге шампиона...

Ко је по Вама најбољи фудбалер у некадашњој заједничкој лиги?

- Било је таквих мајстора фудбала да данашња омладина то не може ни да замисли. Тешко их је набројати, али добро знам да су ови наши простори одувек били мамац за велике клубове са запада. Издвојио бих једног Франу Владића, који је обележио једну фудбалску епоху у Мостару, Вележу и Југославији. Био је страшан фудбалер, мајстор каквог данас нема. Сафет Сушић је био фудбалерчина, Бајевић мајстор за голове, Халилхоџић такође. Зар да не поменем једног Владимира Петровића Пижона, Бору Ђорђевића, Моцу Вукотића. Нека ми не замере други...

А од тренера?

- Сулејман Ребац, он је творац чувеног Вележа који је био моћан у то време. Умро је пре две године, али у мом срцу ће остати до краја живота. Радио сам у Вележу и као тренер. Сећам се када смо добили Звезду коју је тада предводио Васовић заједно са Мелићем, било је чак 5:0 за нас. За мене је велики тренер и Степановић, који је овде у Немачкој оставио снажан тренерски печат.

Колико је добро што ће следеће године кренути Регионална лига за младе и за жене?

- То је за јуниоре велика прилика. Та деца ће моћи да упознају своје вршњаке из Босне, Хрватске, Словеније, Македоније, Црне Горе. Да се међу њима рађа нова љубав а не мржња. Када је реч о женској лиги, ту нисам неки велики експерт, само могу да им пожелим срећу.

Коју утакмицу посебно памтите?

- Дефинитивно се добро сећам утакмице против Немачке у Минхену. Тада је Душан Бајевић постигао победоносни погодак а ја сам успео да одбраним пенал. Док сам бранио гол Вележа свака утакмица са клубовима из велике четворке је за мене била велика инспирација. Ноћ пре тих мечева нисам могао да спавам.