Уставна жалба у раљама процесних претпоставки

Уставна жалба је последње правно средство на располагању појединцима у случају повреде уставних права и слобода. Упркос томе што су могућности за њено подношење ограничене, број уставних жалби је велики. Брана Уставног суда од тог терета јесте могућност одбацивања уставне жалбе. Уставни суд одбациће поднесак ако нису испуњени процесни разлози, на пример ако поднесак није поднет у одређеном року, или ако је анониман. Законом о Уставном суду прописано је и да ће Уставни суд одбацити поднесак који је очигледно неоснован или ако се поднеском злоупотребљава право. У Закону се даље каже да се уставна жалба одбацује решењем ако нису испуњене процесне претпоставке.

Решење о одбацивању уставне жалбе доноси Мало веће Уставног суда, кога чине троје судија. Мало веће уведено је Законом о Уставном суду с циљем да поступање тог суда учини ефикаснијим. Питање је, међутим, да ли је институт Малог већа у складу са Уставом, јер њиме је прописано да Уставни суд доноси одлуке већином гласова свих судија. У Уставу се не помиње могућност да процесне одлуке доноси веће од троје судија.

Друго важно питање јесте да ли су сви разлози за одбацивање поднеска утврђени Законом о Уставном суду процесне претпоставке? Ако јесу, то би значило да Мало веће може да одбаци уставну жалбу и ако нађе да је поднесак очигледно неоснован или да се поднеском злоупотребљава право. Овакво тумачење отвара простор за изигравање воље уставотворца, јер је довољно да свега троје од укупно 15 судија Уставног суда нађу да је поднесак „очигледно неоснован“ или да се њиме „злоупотребљава право“ па да се уставна жалба одбаци. Закључак о очигледној неоснованости уставне жалбе или злоупотреби права може се извести тек испитивањем садржине уставне жалбе и доношењем одлуке о њеној основаности. Такву одлуку не може донети Мало веће, јер је Законом о Уставном суду прописано да се уставна жалба усваја или одбија као неоснована одлуком, а не решењем. Ту одлуку доноси Велико веће Уставног суда, којег чини седам судија и председник.

Шта се догађа ако Мало веће ипак донесе решење којим одбацује уставну жалбу због њене очигледне неоснованости или злоупотребе права? Подносиоцу уставне жалбе одузета је могућност да о садржини његове жалбе одлучује Велико веће, иако она испуњава све прописане процесне услове. Подносиоцу уставне жалбе тиме се ускраћује право на приступ суду, као једно од основних људских права.

Управо то се нама догодило. Читаоци које памћење дуже служи сетиће се избора председника и чланова Савета Комисије за заштиту конкуренције 2010. године, када се водила бурна расправа у Народној скупштини о томе да ли предложени кандидати испуњавају прописане услове за избор. Као један од учесника конкурса, потписница ових редова, покренула је тада спор за поништај одлуке Народне скупштине о избору. У тужби је истакла да учесници јавног конкурса за избор на државну функцију имају право да добију одлуку са образложењем и поуком о правном леку, позивајући се на аналогију у случају општег реизбора судија, када је Уставни суд заузео став да све неизабране судије имају право да добију образложену одлуку.

Ниже судске инстанце нису се ни осврнуле на овај наш аргумент, иако недостатак образложења пресуде о свим наводима тужбе представља повреду права на правично суђење према схватању Европског суда за људска права. Управни и Врховни касациони суд констатовали су да изабрани кандидати испуњавају законом предвиђене услове. Остало је спорно да ли Народна скупштина има дискреционо право да бира између више кандидата оне које жели или се мора придржавати одређених унапред утврђених објективних критеријума, и да ли се предност мора дати кандидатима који у већем степену испуњавају законом постављене услове од оних који те услове испуњавају минимално или делимично.

Нажалост, Уставни суд РС није препознао уставноправни значај наведених питања. Мало веће Суда нашло је да у актима Народне скупштине и нижих судских инстанци нема повреде уставних права. Не оспоравајући право Уставног суда да заузме такав став, намеће се питање: Да ли је Мало веће Уставног суда испитујући основаност уставне жалбе узело себи овлашћења која нема, дезавуишићи тиме уставну жалбу као правни институт и Уставни суд као гаранта уставности и законитости? Наш одговор је да јесте.

*Професор Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву и Факултета за европске правно-политичке студије Нови Сад