Ustavna žalba u raljama procesnih pretpostavki

Ustavna žalba je poslednje pravno sredstvo na raspolaganju pojedincima u slučaju povrede ustavnih prava i sloboda. Uprkos tome što su mogućnosti za njeno podnošenje ograničene, broj ustavnih žalbi je veliki. Brana Ustavnog suda od tog tereta jeste mogućnost odbacivanja ustavne žalbe. Ustavni sud odbaciće podnesak ako nisu ispunjeni procesni razlozi, na primer ako podnesak nije podnet u određenom roku, ili ako je anoniman. Zakonom o Ustavnom sudu propisano je i da će Ustavni sud odbaciti podnesak koji je očigledno neosnovan ili ako se podneskom zloupotrebljava pravo. U Zakonu se dalje kaže da se ustavna žalba odbacuje rešenjem ako nisu ispunjene procesne pretpostavke.

Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe donosi Malo veće Ustavnog suda, koga čine troje sudija. Malo veće uvedeno je Zakonom o Ustavnom sudu s ciljem da postupanje tog suda učini efikasnijim. Pitanje je, međutim, da li je institut Malog veća u skladu sa Ustavom, jer njime je propisano da Ustavni sud donosi odluke većinom glasova svih sudija. U Ustavu se ne pominje mogućnost da procesne odluke donosi veće od troje sudija.

Drugo važno pitanje jeste da li su svi razlozi za odbacivanje podneska utvrđeni Zakonom o Ustavnom sudu procesne pretpostavke? Ako jesu, to bi značilo da Malo veće može da odbaci ustavnu žalbu i ako nađe da je podnesak očigledno neosnovan ili da se podneskom zloupotrebljava pravo. Ovakvo tumačenje otvara prostor za izigravanje volje ustavotvorca, jer je dovoljno da svega troje od ukupno 15 sudija Ustavnog suda nađu da je podnesak „očigledno neosnovan“ ili da se njime „zloupotrebljava pravo“ pa da se ustavna žalba odbaci. Zaključak o očiglednoj neosnovanosti ustavne žalbe ili zloupotrebi prava može se izvesti tek ispitivanjem sadržine ustavne žalbe i donošenjem odluke o njenoj osnovanosti. Takvu odluku ne može doneti Malo veće, jer je Zakonom o Ustavnom sudu propisano da se ustavna žalba usvaja ili odbija kao neosnovana odlukom, a ne rešenjem. Tu odluku donosi Veliko veće Ustavnog suda, kojeg čini sedam sudija i predsednik.

Šta se događa ako Malo veće ipak donese rešenje kojim odbacuje ustavnu žalbu zbog njene očigledne neosnovanosti ili zloupotrebe prava? Podnosiocu ustavne žalbe oduzeta je mogućnost da o sadržini njegove žalbe odlučuje Veliko veće, iako ona ispunjava sve propisane procesne uslove. Podnosiocu ustavne žalbe time se uskraćuje pravo na pristup sudu, kao jedno od osnovnih ljudskih prava.

Upravo to se nama dogodilo. Čitaoci koje pamćenje duže služi setiće se izbora predsednika i članova Saveta Komisije za zaštitu konkurencije 2010. godine, kada se vodila burna rasprava u Narodnoj skupštini o tome da li predloženi kandidati ispunjavaju propisane uslove za izbor. Kao jedan od učesnika konkursa, potpisnica ovih redova, pokrenula je tada spor za poništaj odluke Narodne skupštine o izboru. U tužbi je istakla da učesnici javnog konkursa za izbor na državnu funkciju imaju pravo da dobiju odluku sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku, pozivajući se na analogiju u slučaju opšteg reizbora sudija, kada je Ustavni sud zauzeo stav da sve neizabrane sudije imaju pravo da dobiju obrazloženu odluku.

Niže sudske instance nisu se ni osvrnule na ovaj naš argument, iako nedostatak obrazloženja presude o svim navodima tužbe predstavlja povredu prava na pravično suđenje prema shvatanju Evropskog suda za ljudska prava. Upravni i Vrhovni kasacioni sud konstatovali su da izabrani kandidati ispunjavaju zakonom predviđene uslove. Ostalo je sporno da li Narodna skupština ima diskreciono pravo da bira između više kandidata one koje želi ili se mora pridržavati određenih unapred utvrđenih objektivnih kriterijuma, i da li se prednost mora dati kandidatima koji u većem stepenu ispunjavaju zakonom postavljene uslove od onih koji te uslove ispunjavaju minimalno ili delimično.

Nažalost, Ustavni sud RS nije prepoznao ustavnopravni značaj navedenih pitanja. Malo veće Suda našlo je da u aktima Narodne skupštine i nižih sudskih instanci nema povrede ustavnih prava. Ne osporavajući pravo Ustavnog suda da zauzme takav stav, nameće se pitanje: Da li je Malo veće Ustavnog suda ispitujući osnovanost ustavne žalbe uzelo sebi ovlašćenja koja nema, dezavuišići time ustavnu žalbu kao pravni institut i Ustavni sud kao garanta ustavnosti i zakonitosti? Naš odgovor je da jeste.

*Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu i Fakulteta za evropske pravno-političke studije Novi Sad