Црноморска економска сарадња – прилика да се реше билатерални проблеми

Значај Црног и Каспијског мора, пре свега као извора енергената, утиче да се повећа интерес ЕУ за учешће у Организацији за црноморску економску сарадњу (ОЦЕС), чији је члан и Русија, што може да пружи добру прилику за успостављање бољих односа у читавој Европи. Тако је председник Томислав Николић најавио план Србије да се активније укључи у рад ОЦЕС-а, отварајући данашње заседање ове иницијативе у Београду.

Том скупу, после којег је наша земља предала мандат председавајуће државе Турској, присуствовали су и шефови дипломатија Србије и Русије Ивица Дачић и Сергеј Лавров, заменик министра спољних послова владе у Анкари Ахмет Јилдиз, генерални секретар ОСЕЦ-а Михаел Христидис, али и представници осталих чланица – Румуније, Бугарске, Грчке, Албаније, Украјине, Азербејџана, Јерменије и Грузије. У својству посматрача биле су укључене и дипломате бројних држава, међу којима су и многе чланице ЕУ.

„Порука коју шаљемо свету из Београда је порука пријатељства, сарадње, мира… Желим вам пријатан боравак у Србији, у Београду, најбољем домаћину, кога сте могли да изаберете”, казао је Николић у уводном делу који је био отворен за јавност.

Председник је навео и да се велики број земаља које учествују у црноморској организацији бори са економском неразвијеношћу и политичком нестабилношћу и да их понекад раздваја чланство у другим савезима, али и да регионална сарадња може да помогне решавању „тврдих” билатералних политичких проблема.

На потребу да се структура ове асоцијације прилагоди актуелним приликама указао је и Ивица Дачић који је оценио да црноморска економска организација „није лишена политичких тема због чега је потребно стрпљења и доста живаца”.

„Једна од одлука које смо донели у Београду јесте и да се прихвати донација Руске Федерације од милион долара. Могла је да се не донесе таква одлука, ако не постоји политичка сагласност, и та средства би се вратила у руски буџет. Ја сам рекао ако неко неће да прихвати средства, ја хоћу, није проблем”, навео је Дачић.

Сергеј Лавров, као представник Русије, која је била председавајућа ОЦЕС-а пре него што је тај мандат додељен Србији, нагласио је да за његову земљу црноморске државе остају важни партнери. Казао је и да се Москва залаже за јачање ОЦЕС-а и поштовање статута те организације, уз напомену да за решавање политичких питања постоје друга места. Он је изразио и очекивања да ће Турска наставити председавање ОЦЕС-ом у духу у којем је то чинила Србија.

Лавров је Турској упутио и саучешће због најновијих терористичких напада и погибије цивила у Истанбулу, због које је шеф дипломатије те земље био спречен да присуствује састанку црноморске организације у Београду, а заменио га је Ахмед Јилдиз. Јилдиз је подсетио да ће Турска бити председавајући у моменту када буде обележавано 25 година од оснивања ОЦЕС-а, а тим поводом ће у Истанбулу, у јуну бити одржан самит. Рекао је и да ће међу приоритетима осим планова да црноморска организација буде ефикаснија и видљивија, бити и јачање партнерства у одрживом развоју, пољопривреди, трговини, туризму, образовању и другим секторима и рад на инфраструктурним пројектима.

Да би ОЦЕС требало да се прилагођава новима изазовима навео је и генерални секретар Христидис, али је додао да је упркос тешкоћама и билатералним тензијама, ова организација већ 25 година врло користан механизам за стицање узајамног помирења. Додао је и да је црноморској иницијативи потребна већа видљивост у медијима, захваливши зато на великој пажњи јавности када је реч о скупу ОЦЕС-а у Београду, као и Томиславу Николићу што је подржао тај догађај.

У склопу данашњег самита Србија је потписала и Споразум између влада држава учесница ОЦЕС-а о сарадњи у помоћи у ванредним ситуацијама и хитном реаговању на природне непогоде и катастрофе које је изазвао човек. Тај документ је у име званичног Београда потписао министар унутрашњих послова Небојша Стефановић.

Скупом који је организован у главном граду Србије, наша земља је завршила свој трећи мандат председавајућег од када се 2004. године прикључила ОЦЕС-у, након што је ту дужност обављала 2006, 2007. и 2012.

Николић: Не прихватамо речник уцена и подметања ноге

Говорећи у уводном делу скупа Томислав Николић је поручио и да „Србија не жели да помаже ретроградним процесима, стагнацији у регионалној сарадњи на Балкану или заоштравању односа на питањима из прошлости”.

„Не прихватамо речник уцена, подметања ноге, наметања најопаснијих идеологија из прошлости, укључујући нажалост нацизам и фашизам. Не одговарамо на провокације, покушавамо да не срушимо тек изграђене мостове, али поручујемо свима да то није знак наше слабости. Најлакше је посвађати се, ништа није теже него доћи до помирења. И сачувати га”, рекао је Николић.

Подсетио је и да многе државе учествују у промоцији такозване државе Косово да се тамо где нема успеха у разговорима прелази на тон притисака, како би што више држава признало да је територија која је отета од Србије данас држава.

„Није држава и никада то неће бити”, истакао је Николић.