Три за три

Добар је правац којим иде председник Фудбалског савеза Србије (ФСС) Славиша Кокеза када најављује да неће толерисати никакве манипулације или нечасне радње у српском фудбалу. Али, веома лоше би било ако би се истраживање намештених мечева завршило само на тој Кокезиној најави.

Није тајна да је поверење у клупски фудбал у Србији одавно на ниском нивоу, да се претходно руководство ФСС није претерано трудило да провери све сумње и такође да у добром делу јавности постоји перцепција да се шампион Србије одређује на основу навијачке припадности најмоћнијег човека у држави.

Зато има оних који верују да је Партизан био седам пута шампион јер је Борис Тадић био „партизановац“, а да је Звезда узела последњу титулу јер је Александар Вучић „звездаш“.

Нико међутим не улази у анализу чињеница да су водећи играчи Партизана из тог периода данас махом успешни фудбалери у водећим европским клубовима, а да је Звезда прошле сезоне била толико надмоћна да је практично била без пораза.

Наравно да пред Кокезом и његовим сарадницима из ФСС није лак посао, у Србији готово да никад није доказано да је било која утакмица била намештена, упркос многим сумњама.

Пре две године је рецимо Уефа тврдила да је у Србији било намештено пет утакмица, исте године је било много речи о намештеној утакмици Партизан – Нови Пазар која је завршена победом тадашњег шампиона 4:3 на коју су утицале сумњиве судијске одлуке. Годину дана касније под лупом је била утакмица ОФК Београд – Црвена звезда због чудног преокрета од 2:0 до 2:6, али никада није доказано ниједна сумњива работа.

Једном се у намештање утакмица укључила и полиција када је 2007. године ухапсила Ратка Буторовића илити Бату Канкана и четворицу судија због утакмице Младост Лучани – Војводина 0:1. Војводина је тада била јесењи шампион Србије, а полиција је прислушкивањем разговора утврдила да је Буторовић платио судијама „четири киле печења“, што је била шифра за 4.000 евра.

Ипак, намештаљка никада није судски доказана, јер су из списа изузети прислушкивани разговори.

Ако је Кокеза искрен у мењењу садашње перцепције, онда не би требало да се угледа на овдашње примере, већ на оне који долазе из иностранства. Примера ради, сећамо се „Калчополија“ у Италији када је Јувентусу, Милану, Фјорентини и многим другим клубовима доказано намештање.

Елем, перцепција о намештању утакмица у Србији је огромна, много већа него што намештања заиста и има, и то је један од разлога за слабу посећеност на утакмицама.

Зато је важно да Кокеза истера до краја најаву истрага, да са сарадницима провери све могуће сумње. Чак и ако не нађу доказе, битно је да покажу клубовима и јавности да су евентуалне намештаљке под будним оком савеза. Тако би било много мање оних који воле да играју „три за три“.