Tri za tri

Dobar je pravac kojim ide predsednik Fudbalskog saveza Srbije (FSS) Slaviša Kokeza kada najavljuje da neće tolerisati nikakve manipulacije ili nečasne radnje u srpskom fudbalu. Ali, veoma loše bi bilo ako bi se istraživanje nameštenih mečeva završilo samo na toj Kokezinoj najavi.

Nije tajna da je poverenje u klupski fudbal u Srbiji odavno na niskom nivou, da se prethodno rukovodstvo FSS nije preterano trudilo da proveri sve sumnje i takođe da u dobrom delu javnosti postoji percepcija da se šampion Srbije određuje na osnovu navijačke pripadnosti najmoćnijeg čoveka u državi.

Zato ima onih koji veruju da je Partizan bio sedam puta šampion jer je Boris Tadić bio „partizanovac“, a da je Zvezda uzela poslednju titulu jer je Aleksandar Vučić „zvezdaš“.

Niko međutim ne ulazi u analizu činjenica da su vodeći igrači Partizana iz tog perioda danas mahom uspešni fudbaleri u vodećim evropskim klubovima, a da je Zvezda prošle sezone bila toliko nadmoćna da je praktično bila bez poraza.

Naravno da pred Kokezom i njegovim saradnicima iz FSS nije lak posao, u Srbiji gotovo da nikad nije dokazano da je bilo koja utakmica bila nameštena, uprkos mnogim sumnjama.

Pre dve godine je recimo Uefa tvrdila da je u Srbiji bilo namešteno pet utakmica, iste godine je bilo mnogo reči o nameštenoj utakmici Partizan – Novi Pazar koja je završena pobedom tadašnjeg šampiona 4:3 na koju su uticale sumnjive sudijske odluke. Godinu dana kasnije pod lupom je bila utakmica OFK Beograd – Crvena zvezda zbog čudnog preokreta od 2:0 do 2:6, ali nikada nije dokazano nijedna sumnjiva rabota.

Jednom se u nameštanje utakmica uključila i policija kada je 2007. godine uhapsila Ratka Butorovića iliti Batu Kankana i četvoricu sudija zbog utakmice Mladost Lučani – Vojvodina 0:1. Vojvodina je tada bila jesenji šampion Srbije, a policija je prisluškivanjem razgovora utvrdila da je Butorović platio sudijama „četiri kile pečenja“, što je bila šifra za 4.000 evra.

Ipak, nameštaljka nikada nije sudski dokazana, jer su iz spisa izuzeti prisluškivani razgovori.

Ako je Kokeza iskren u menjenju sadašnje percepcije, onda ne bi trebalo da se ugleda na ovdašnje primere, već na one koji dolaze iz inostranstva. Primera radi, sećamo se „Kalčopolija“ u Italiji kada je Juventusu, Milanu, Fjorentini i mnogim drugim klubovima dokazano nameštanje.

Elem, percepcija o nameštanju utakmica u Srbiji je ogromna, mnogo veća nego što nameštanja zaista i ima, i to je jedan od razloga za slabu posećenost na utakmicama.

Zato je važno da Kokeza istera do kraja najavu istraga, da sa saradnicima proveri sve moguće sumnje. Čak i ako ne nađu dokaze, bitno je da pokažu klubovima i javnosti da su eventualne nameštaljke pod budnim okom saveza. Tako bi bilo mnogo manje onih koji vole da igraju „tri za tri“.