Французи се навикавају на нормално ванредно стање

Захваљујући посебним полицијским мерама осујећено 17 терористичких напада.

Прошло је време кад се ванредно стање у Европи проглашавало само накратко и у изузетним ситуацијама. Сада ће већа вест бити када се у срцу Старог континента прогласи нормално и укине ванредно стање. Француска ће и овај Божић славити под надзором полицијских снага, у нову годину ће ући као и у ову, уз специјалце на улицама, тако ће бити и кад буде трајала председничка кампања у априлу и мају. Тек кад прође 14. јул, Дан Бастиље, и ватромети, после највећег националног празника, у Паризу ће нова влада и нови председник разматрати да ли ће наставити да раде под ванредним мерама безбедности и са ванредним овлашћењима за хапшење и привођење, или ће се вратити у нормалну демократију.

Пре два дана француска полиција привела је једанаест особа осумњичених да су обезбедили оружје Тунишанину који је на најчувенијем шеталишту на Азурној обали усмртио 86 особа. Масакр се догодио у Ници на дан националног празника, тек пошто је укинуто ванредно стање које је заведено претходног новембра када је у Паризу нападнута публика на концерту, људи у кафићима, навијачи на фудбалској утакмици.

Тек пет месеци пошто је туниски екстремиста проузроковао масакр, ухапшени су осумњичени, међу њима највећи број је пронађен у Ници, тамо где се злочин и одиграо. Похапшени су, како се верује, били у контакту са тројицом који су приведени још у јулу, од којих су двојица Албанци. Јулски ухапшеници оптужени су да су Тунишанина снабдели снајпером и пиштољем. Они нису морали да знају за намере туниског терористе и могли су бити само део криминалне банде за продају оружја.

И да се све ово горе наведено дешава у неком забитом кутку Африке или Азије, заслуживало би по својој грозоти медијску пажњу, али терориста је камионом газио људе усред једног од најлепших и најлуксузнијих летовалишта Европе.

Због опасности од нових терористичких напада, новопостављени премијер Бернар Казнев објаснио је пре неки дан да ће влада тражити ове недеље од парламента да се у Француској продужи ванредно стање, најмање до 15. јула. Казнев је у влади Мануела Валса, који је дао оставку јер води кампању да буде изабран за председничког кандидата Социјалистичке странке, био министар унутрашњих послова. Многи кажу да је ова влада на неки начин техничка, јер ће се свакако њен састав у потпуности променити када се буду сазнали резултати председничких избора који ће се одржати у мају следеће године.

Образлажући предлог о продуженом ванредном стању, Казнев је изнео сијасет узнемирујућих података и оценио да је опасност од тероризма на веома високом нивоу нарочито у Француској и у суседним европским земљама. Захваљујући ванредним мерама, како тврди премијер, седамнаест планираних напада у Француској ове године су осујећени. По приватним кућама извршено је 4.194 полицијска претреса, ухапшено је 517 осумњичених, 434 их је задржано у притвору, одузето је 600 комада ватреног оружја. Седамсто француских грађана или особа које су живеле у Француској у овом тренутку су борци у Ираку и Сирији, 222 их је тамо погинуло, више од две хиљаде Француза су активни на мрежама џихадиста, међу којима су и они који су на ратиштима, они који тек желе да тамо оду, и они који су „у транзиту”.

Врло брзо после ове конференције за штампу, полиција је саопштила да је ухапсила шесту особу осумњичену да је учествовала у планирању напада 1. децембра. Прошлог месеца четири осумњичена ухапшена су у Стразбуру и у Марсељу. Објављено је да је „ћелија у Стразбуру” планирала напад по инструкцијама чланова ИД из Ирака и Сирије.

Уколико парламент одобри предлог владе, то ће бити пети продужетак ванредног стања које је у Француској проглашено дан после напада у Паризу, 13. новембра 2015. када је убијено 130 људи.

У таквој атмосфери Мануел Валс отпочео је кампању за освајање номинације на унутарстраначким изборима социјалиста. Бивши премијер одлагао је своју одлуку све док се председник Франсоа Оланд није изјаснио. Он ће ући у историју као једини председник у новије време који није ни покушао да освоји други председнички мандат. По свим извештајима, његова одлука да одустане од кампање је разумна, с обзиром на то да му је рејтинг пао на неславна четири или шест одсто. Нешто већу подршку има Мануел Валс, али прогнозе говоре да ће у другом кругу Французи за председника бирати између Франсоа Фијона (бившег Саркозијевог премијера) и Марин ле Пен, лидерке крајње десног Националног фронта. Ако би којим случајем уместо једног од њих у други круг успео да се прогура Мануел Валс, то би у једноличну мапу деснице којом је прекривена територија земље једнакости, братства и слободе унело понеку умерено леву шару. Јер Мануел Валс је, по општем схватању, представник најдеснијег крила унутар француских социјалиста.

Социјалисти ипак нису спремни да земљу предају десници без борбе, судећи по јучерашњем говору Бернара Казнева у парламенту. Бивши министар полиције био је увек миран и умерен говорник. Јуче су његов говор окарактерисали као изузетно ватрен. Он ће искористити сваки дан као шеф владе у ових преосталих пет месеци. Тврди у име социјалиста да реформе могу да се изведу и да земља може да се модернизује без уништавања социјалних права и отпуштања радника. Како можемо да заштитимо народ ако отпуштамо раднике, учитеље, лекаре, питао се јуче гласно Казнев, алудирајући на програм конзервативног Фијона који за сада има највећу подршку Француза. Из његовог говора могло би се схватити да су се социјалисти најзад пробудили. Али сувише касно да би се са успехом супротставили растућој популарности деснице.