Бука јача од лавежа

Краљево – На сличан начин попут недавне афере о наводно ужасним условима у дечијим домовима у Србији, одјекнула је и „оптужба у једном писму”, упућеном електронском поштом на више домаћих и иностраних адреса. У писму се тврди да је „Мила Шћеповић из Краљева препоручила да се сви пси пусте из склоништа у Краљеву и убију тако што ће их живе спалити у пећима”. На такву „препоруку”, дабоме, реаговала је одмах Алијанса за права животиња, затим бројна удружења за заштиту паса али и неке водеће светске ТВ мреже, попутБи-Би-Сија, Си-Ен-Ена...

Алијанса је од Министарства за пољопривреду, односно Управе за ветерину затражила да „помогну како би се поменута госпођа Шћеповић обуздала у инсистирању на спаљивању паса”. Сличан захтев упутило је удружење ,,Лаки кесар” из Француске на адресу Сање Челебићанин, начелника Републичке ветеринарске инспекције, а извесна Елза из Данске поднела је кривичну пријаву против Миле Шћеповић, на коју је, посредством дипломатских институција, најпре реаговало републичко а затим и општинско тужилаштво. И, без обзира на то што је надлежна инспекција утврдила да је у Краљеву у погледу збрињавања паса све легално и у најбољем реду, „осумњичена” је крајем прошлог месеца, у оквиру полицијских предистражних радњи, саслушана у градској полицијској управи. Онда је, не чекајући епилог те „истраге”, и сама пресавила табак и Општинском суду у Краљеву поднела приватну тужбу за клевету.

Тужила је Јованку Петровић, председника краљевачког удружења за заштиту животиња, а и Јелену Петровић, члана тог удружења са чијег је компјутера писмо са спорним садржајем упућено. Наиме, Мила Шћеповић, како је и у тужби објаснила, нема баш никаквог утицаја на начин збрињавања паса луталица у Краљеву а није ни, како се у верзији на енглеском језику у писму тврди, „ауторитет у граду Краљеву”. Она је, заправо, општински правобранилац и са напуштеним псима има посла утолико што општину заступа у тужбама које грађани као оштећени подносе после уједа које од паса луталица претрпе на улици. Таквих тужби је протекле године било 233, оштећени потражују око 30 милиона динара, и то је све већи терет за општински буџет.

– Нисам, дакле, ни члан овдашњег Штаба за збрињавање паса луталица – каже за „Политику” Мила Шћеповић – и, заиста, на то немам утицаја. Таман посла да сам се за тако нешто залагала на неком рочишту...

Да прича о тако нехуманом плану према псима буде још невероватнија, Шћеповићева нас подсећа да је у Краљеву саграђен један од првих азила за псе у унутрашњости Србије и сада је смештено око 120 животиња. Има их, додуше, још на улицама али власт поступа хумано колико може и ових дана је баш у току такозвано микрочиповање паса како би се убудуће лакше препознавали неодговорни власници. Многи су, дакле, изненађени откуд онда такве, рекло би се, и злонамерне тврдње.

– Тачно је, ја сам још средином јануара – каже за наш лист Јованка Петровић – написала то писмо, пошто сам дознала за таква залагања од „поузданог” извора који се, истина, после предомислио. Но, то сам у разговору са представницима свих па и иностраних ТВ мрежа, чији су новинари такорећи већ били уверени да се тако нешто и догодило, успела да демантујем. Мислим да се ситуација око тога смирила...

Тако, за све је изгледа крива „несмотреност” председнице краљевачког удружења која такав одјек, по свему судећи, ни сама није очекивала. Томе су, свакако, помогле и одавно добро утемељене предрасуде „демократског света” о нашој земљи.