Да ли се пробудио стари Алексис Ципрас

Од нашег дописника

Атина – Грци и европски кредитори су пред дилемом: да ли се то Алексис Ципрас озбиљно супротставља диктату поверилаца или је само у питању очајнички покушај да подигне рејтинг међу сународницима, уморним од његових обећања и драстичних мера штедње.

Европска турнеја и покушај да добије, пре свега, подршку Ангеле Меркел остали су без резултата и сада је поново под знаком питања шта ће бити са Грчком, али и Ципрасовом владом.

Одлука грчког премијера да без консултација са повериоцима који му „дишу за врат” пензионерима са нижим примањима подели 617 милиона евра у виду „13. пензије” и замрзне високи ПДВ на острвима у Источном Егеју, која су поднела највећи терет мигрантске кризе, уздрмала је овдашњу али и европску јавност. Одлука је поделила овдашњу политичку опозицију која је у првом тренутку подржала овај потез а затим се, као у случају Нове демократије, предомислила и приликом последњег гласања у парламенту – уздржала. Ипак, великом већином парламент је усвојио Ципрасов предлог да се једнократно помогне пензионерима, што је свакако значајан политички поен за владу. О заустављању новог пореза на острвима парламент ће се накнадно изјашњавати и одлука ће сигурно бити позитивна.

Већ сада испитивања јавног мњења показују да је Ципрас, дрзнувши се да донесе одлуку мимо Брисела, делимично поправио рејтинг у земљи, али да се зато озбиљно замерио кредиторима који су јасно ставили до знања да Грчка нема право на самосталне одлуке. Европски стабилизациони механизам је после Ципрасовог потеза моментално блокирао краткорочне олакшице за смањење грчког дуга које су донете 5. децембра и према којима је до 2060. године јавни дуг требало да, кроз техничко побољшање каматних стопа и доспеће одређених дугова, буде смањен за 20 одсто.

Дакле, Грчка је сада опет – сама против свих! Сусрет са Ангелом Меркел потврдио је да се, и поред Ципрасових очекивања да ће од ње добити бар некакву подршку, све одлуке везане за грчки дуг доносе по договору у Еврогрупи, а не у Берлину, како му је и канцеларка јасно рекла.

Има неких наговештаја да би евентуална одлука о одмрзавању краткорочних мера могла бити донета идуће недеље у радном саставу Еврогрупе и то само зато да би се избегли нови проблеми. Међутим, за то нема никаквих гаранција јер би то значило да европски повериоци пристају на непослушност у својим редовима. Много је реалније очекивати да се разговори о грчком дугу и коначно оцењивање пакета спроведених реформи одложе за наредну годину. Утолико пре што разлике између Брисела и ММФ-а по питању одрживости грчког дуга нису превазиђене, што Фонд није одлучио хоће ли уопште учествовати у пакету финансијске помоћи и што, коначно, свака страна у овом троуглу има своја преча посла.

Ципрас очигледно више не жели да по сваку цену игра улогу реформатора и допушта да се европски повериоци и ММФ, како је рекао, „према Грчкој понашају као према колонији”. Свестан је да и инфериорност у очима Грка, али и самовоља према Бриселу могу да га скупо коштају. Јер, евентуално расписивање превремених избора како би од народа добио подршку за супротстављање новом пакету мера, у овом тренутку би био ризичан потез, мада није немогуће да то буде и једино решење. Грчки премијер је већ раније повериоцима показао да уме да буде тврдоглав и сада је поново присутно питање: није ли се пробудио онај стари Ципрас који је Европи и Шојблеу задао толико проблема због којих би да га, у контексту развоја ситуације у Европи, радо „почисте” са политичке сцене и заувек заврше са левичарском владом у Грчкој. Са Ципрасом који им опет „чита лекције” и тврди да после свих мера штедње на које су га кредитори приморали има право да одобри једнократну помоћ пензионерима не доводећи притом у питање грчки економски програм. Ципрас их подсећа да је Атина доследно поштовала све што је договорено са кредиторима и да зато немају морално право да блокирају краткорочне мере олакшања грчког дуга. Ципрас је у Бриселу истакао да Атина зна своје обавезе и упозорио да су недопустиве игре кредитора преко леђа Грчке у тренутку када је земља у завршној фази испуњавања пакета реформи и са показатељима који наговештавају привредни опоравак.

Поводом блокаде краткорочних мера за смањење грчког дуга, Ципрас је поновио да владине мере подршке сиромашним пензионерима не представљају опасност за за економски програм нити фискалне показатеље за 2017. и 2018 и оштро је критиковао ММФ рекавши да је крајње антидемократско њихово инсистирања за увођењем нових рестриктивних мера.

Тиме се опет као пре две године, када је дошао на власт, замерио моћницима! С тим што сада, ни Грчка али ни Европа више нису као што су тада биле, због чега се и решења вероватно другачије доносе.