Биомаса помаже оздрављењу климе

Да би се задржао досадашњи ниво раста просечне температуре на Земљи од само два степена Целзијуса, удео обновљивих извора енергије на планети морао би да буде повећан на 58 са садашњих 23 одсто, у целокупном енергетском систему. Очекивања Међународне агенције за енергетику јесу да ће током наредних четврт века (до 2040. године) тај проценат на глобалном нивоу достићи 37 одсто. Процене стручњака су и да ће у скоријој будућности доминација угља бити напуштена и да ће енергетска мапа добијати све више адреса на којима се за производњу електричне енергије за грејање, производњу, развој, справљање хране користе гас, ветар, хидро, соларна енергија, биомаса…

Да међународна заједница озбиљно разматра питање енергетске ефикасности, потврђује и позиционирање ове теме на седмо место листе Циљева одрживог развоја за период 2016–2030, у оквиру УН развојне легенде приступа поузданој, одрживој и модерној енергији за све становнике планете.

Како се чуло на недавно одржаној регионалној конференцији у Београду о доступности и одрживој енергији, са фокусом на биоенергију, у организацији ГИЗ-а и српског Министарства пољопривреде и заштите животне средине, наша земља је одредила свој удео у глобалном спречавању даљих климатских промена. Наиме, Србија као чланица Министарског савета Енергетске заједнице Југоисточне Европе требало би да до 2020. године у укупној финалној потрошњи енергије достигне ниво од 27 одсто обновљивих извора енергије, са садашњих нешто више од 21 посто.

– У другој деценији 21. века и даље једна од пет особа на планети нема приступ електричној енергији; више од три милијарде људи за своје основне потребе за енергијом користи дрва, угаљ, дрвени угаљ, животињски измет, а одавно је познато да употреба ових горива са више од 60 одсто учествују у стварању ефекта стаклене баште, узрочника климатских промена – рекао је Ратислав Врбенски, директор регионалне канцеларије УНДП-а.

Циљ је да сви људи не само у овом делу Балкана имају доступну и чисту енергију. Србија је учесник једног од 61 пројекта УНДП-а у ЕУ у оквиру ког се са Молдавијом, Украјином и Румунијом спроводе разне акције употребе биомасе. Примера ради, Пријепоље је прва локална самоуправа у којој се за грејање школе, вртића, Дома културе и зграде општине ове грејне сезоне користи биомаса. Такође, на неколико локација у близини Алексинца, Зрењанина, Панчева и Бача изграђено је шест постројења за добијање топлотне и електричне енергије из ове масе.

Биомаса је гориво које се добија од биљака или њихових делова: дрвета, сламе, остатака стабљика житарица, љуштура. У посебним постројењима прерађују се остаци из дрвне, прехрамбене индустрије, пољопривреде и ствара топлотна и електрична енергија.