Проглашење Величковићевих лауреата

Трoje младих уметника – Владимир Секулић, Андреа Драмићанин и Тамара Ждерић – завршили су различите уметничке факултете и различите смерове. Веже их то што су њих троје 2015. године добили признање за цртеж из Фондације „Владимир Величковић” и што ће своју награду реализовати у уторак, отварањем изложбе радова у галерији „Хаос” у 20 сати. Том приликом, по девети пут, биће проглашени и добитници награде за 2016. годину.

Добитник прве награде, Владимир Секулић, користи искуства стрипа и проширених медија, креће од представе или појма, и разматра нашу менталну усмереност на њих и на различита изражајна средства. У том смислу, радови које је изабрао да га представе приказују човекове унутрашње и спољашње сукобе.


„Оловке”, Тамара Ждерић 

– Страшно ми значи награда коју сам добио јер ми је омогућила излагање и јер сам добио потврду да неко вреднује и цени мој рад. До сада сам више пута учествовао на конкурсу и, ево, добио сам прилику и да се афирмишем и да даље учим. У времену кад нису отворени ни Народни музеј ни Музеј савремене уметности, када ни јесења ни пролећна изложба Улуса нису оно што су биле некада, млади су уметници препуштени сами себи и ово нам признање представља подстрек – рекао је Секулић (Крупањ, 1981, дипломирао на Факултету примењених уметности у Београду).

Андреа Драмићанин и Тамара Ждерић равноправно су другонаграђене. Андреа (Београд, 1990, дипломирала на Факултету ликовних уметности у Београду, мастер завршила на „Ecole nationale superieure des beaux-arts de Paris”) определила се за опросторени цртеж као дисциплину која у последње време има запажено место на уметничкој сцени, а пред публиком ће се наћи њени специфични радови у колажној структури.


Рад Андрее Драмићанин

Тамара (Београд, 1990, основне и мастер студије окончала је на Факултету ликовних уметности у Београду, тренутно је на докторским студијама на истом факултету) бави се класичним цртежом са наглашеном линеарношћу, без знатних деформација у форми. Тачке, црте и знакови чине целину којом доминира контраст у односу са неутралном позадином. Битан је и однос светла и сенке.

– Признање сам добила неколико месеци пошто сам дипломирала и то је, тим пре, за мене било још значајније. Ова поставка на којој излажем баш у име награде друга је врста подстрека. То ме је нагнало да радим и да се даље бавим цртежом јер видим да, ипак, има људи који подржавају младе – каже Тамара Ждерић.

Академик Владимир Величковић је оценио да је потез његове фондације потребан овој средини, јер на конкурсу увек учествује више од стотину младих стваралаца.

– Видим да је њима ово значајно, пре свега јер је награда посвећена млађима од четрдесет година, а све захваљујући галерији „Хаос”, која је део целог пројекта, омогућава сарадњу на веома високом нивоу и као таква постала је незаобилазна институција у Београду – закључио је Владимир Величковић.