Ко је наручио сендвиче у Сејму

Политичка криза у Пољској се не смирује од петка, када су у Сејму протестовали опозициони посланици и на улицама демонстранти које окупља опозиција. Опозициона Грађанска платформа, које је водила претходну владу и изгубила на изборима прошле године у октобру, оптужује владу коју води Странка права и правде Јарослава Качињског да крши Устав, а последњи повод је гласање за буџет за идућу годину које је обављено ван главне сале, у холу, јер су опозициони посланици протестовали у посланичким клупама.

Пољска опозиција оптужује владајућу странку да је прекршила Устав након што је председник парламента Марек Кучински наложио да се кључно гласање о буџету за наредну годину одржи испред главне сале и забранио медијима да снимају гласање. Осим тога, револт опозиције је изазвала и одлука да 1. јануара идуће године ступи на снагу уредба којом се број медијских кућа које ће извештавати из Сејма ограничи на пет, као и да се број новинара сведе на по два.

Уставна криза заправо траје откако су нова влада и парламент донели нове законе о Уставном суду и медијима. Уз све, јучерашњи дан је био последњи радни дан председника Уставног суда Анджеја Жеплинског, који је оптуживао владу да је „аутократска” и који је на протестима ових дана постао симбол отпора. Демонстранти су наиме носили заставе са његовим ликом протестујући преко викенда испред зграде председника Пољске Анджеја Дуде, захтевајући разговоре. На одлазак Жеплинског опозиција гледа као на уклањање последње препреке да власт потпуно преузме контролу над Уставним судом, као највишим законодавним телом.

Председник Европског савета Доналд Туск, бивши пољски премијер, у суботу је упозорио да спор око контроле Уставног суда и медија подрива „европски модел демократије” и све нас излаже стратешким ризицима”.

Пољска није хтела у потпуности да уважи препоруке које су стигле из Брисела и да поништи донете законе о Уставном суду и избору судија, иако јој прете блокадом новца из европских фондова, па чак и губитком права да гласа у ЕУ. Цела суштина у вези са Уставним судом се односи на то колико ће судија бити именовано, чиме би се нарушила већинска политичка опредељеност у време претходне проевропске владе. За разлику од Грађанске платформе, која је изубила подршку грађана, национална странка Качињског је и добила изборе залажући се за повратак националног суверенитета и законодавства и традиционалних католичких вредности.

Бивши пољски председник и добитник Нобелове награде за мир 1983. године Лех Валенса, који је сада поново има намеру да створи нови покрет и обори власт Качињског, рекао је за „Политико” да ЕУ требало да избаци Пољску из чланства. „Не волим да говорим против Пољске, али немам избора. Мора бити овако – ако си у неком клубу, али се не уклапаш, онда те избаце. То што би нам ускратили право гласа у ЕУ није довољно, морају да нас избаце”, закључио је Валенса.

Иако су постојале неке назнаке да је одлука о ограничавању приступа медијима парламенту повучена, Ројтерс је јуче известио да „упркос протестима, медијима и даље није дозвољено да уђу у доњи дом парламента”. Председник Сената, горњег дома парламента, Станислав Карчевски рекао је у понедељак на конференцији за новинаре, после састанка са представницима медија у вези са њиховим приступ парламенту, да је разговарао са Кучинским и да је он потврдио своју одлуку о забрани. Председник Сената је нагласио да ће новинарима, за разлику од Сејма, бити дозвољено да присуствују седницама горњег дома парламента данас и сутра.

Пољски председник Дуда је од недеље почео разговоре са председницима странака како би смирио политичку кризу. Лидер највеће опозиционе странке Грађанска платформа, бивши шеф дипломатије, Гжегож Шетина је рекао да се „нешто лоше догодило са пољском демократијом” и да је спреман да се сусретне са Качињским који нема никакву формалну улогу у влади, али се сматра да из сенке руководи политичким процесима јер су и премијерка Беата Шидло и председник Дуда изабрани на своје функције као кандидати ове странке.

Пољски министар унутрашњих послова Маријуш Блашчак, који је у петак навече наредио да полиција деблокира зграду парламента, испред које су били демонстранти, како би посланици који су гласали за буџет могли да напусте зграду, јуче је рекао да су протести усмерени ка „блокади буџета и изазивању политичке кризе”. Поткрепљујући ову тезу министар спољних послова Витолд Вашчиковски је рекао да је бојкот опозиционих посланика у петак планиран и да се то види по томе што су они „унапред наручили стотине и хиљаде сендвича”. Тврдећи да су протести дело „фрустрираних опозиционих политичара који не могу да прихвате губитак власти и популарност владе”, Вашчиковски је додао да је влада спремна на компромис у вези са новим правилима за медије, сугеришући да она не би морала да буду тако рестриктивна.

Међутим, како је пренео Ројтерс, опозициона посланица из либералне Модерне странке је рекла да је сендвиче заправо наручио председник парламента „припремајући се за расправу о буџету за коју се очекивало да ће потрајати дубоко у ноћ”. Када би се бирао најкраћи пут којим би могло да се установи да ли је опозиција заиста била та која је планирала блокаду политичког система у парламенту, било би довољно сазнати ко је заправо наручио сендвиче у Сејму.