Ko je naručio sendviče u Sejmu

Politička kriza u Poljskoj se ne smiruje od petka, kada su u Sejmu protestovali opozicioni poslanici i na ulicama demonstranti koje okuplja opozicija. Opoziciona Građanska platforma, koje je vodila prethodnu vladu i izgubila na izborima prošle godine u oktobru, optužuje vladu koju vodi Stranka prava i pravde Jaroslava Kačinjskog da krši Ustav, a poslednji povod je glasanje za budžet za iduću godinu koje je obavljeno van glavne sale, u holu, jer su opozicioni poslanici protestovali u poslaničkim klupama.

Poljska opozicija optužuje vladajuću stranku da je prekršila Ustav nakon što je predsednik parlamenta Marek Kučinski naložio da se ključno glasanje o budžetu za narednu godinu održi ispred glavne sale i zabranio medijima da snimaju glasanje. Osim toga, revolt opozicije je izazvala i odluka da 1. januara iduće godine stupi na snagu uredba kojom se broj medijskih kuća koje će izveštavati iz Sejma ograniči na pet, kao i da se broj novinara svede na po dva.

Ustavna kriza zapravo traje otkako su nova vlada i parlament doneli nove zakone o Ustavnom sudu i medijima. Uz sve, jučerašnji dan je bio poslednji radni dan predsednika Ustavnog suda Andžeja Žeplinskog, koji je optuživao vladu da je „autokratska” i koji je na protestima ovih dana postao simbol otpora. Demonstranti su naime nosili zastave sa njegovim likom protestujući preko vikenda ispred zgrade predsednika Poljske Andžeja Dude, zahtevajući razgovore. Na odlazak Žeplinskog opozicija gleda kao na uklanjanje poslednje prepreke da vlast potpuno preuzme kontrolu nad Ustavnim sudom, kao najvišim zakonodavnim telom.

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, bivši poljski premijer, u subotu je upozorio da spor oko kontrole Ustavnog suda i medija podriva „evropski model demokratije” i sve nas izlaže strateškim rizicima”.

Poljska nije htela u potpunosti da uvaži preporuke koje su stigle iz Brisela i da poništi donete zakone o Ustavnom sudu i izboru sudija, iako joj prete blokadom novca iz evropskih fondova, pa čak i gubitkom prava da glasa u EU. Cela suština u vezi sa Ustavnim sudom se odnosi na to koliko će sudija biti imenovano, čime bi se narušila većinska politička opredeljenost u vreme prethodne proevropske vlade. Za razliku od Građanske platforme, koja je izubila podršku građana, nacionalna stranka Kačinjskog je i dobila izbore zalažući se za povratak nacionalnog suvereniteta i zakonodavstva i tradicionalnih katoličkih vrednosti.

Bivši poljski predsednik i dobitnik Nobelove nagrade za mir 1983. godine Leh Valensa, koji je sada ponovo ima nameru da stvori novi pokret i obori vlast Kačinjskog, rekao je za „Politiko” da EU trebalo da izbaci Poljsku iz članstva. „Ne volim da govorim protiv Poljske, ali nemam izbora. Mora biti ovako – ako si u nekom klubu, ali se ne uklapaš, onda te izbace. To što bi nam uskratili pravo glasa u EU nije dovoljno, moraju da nas izbace”, zaključio je Valensa.

Iako su postojale neke naznake da je odluka o ograničavanju pristupa medijima parlamentu povučena, Rojters je juče izvestio da „uprkos protestima, medijima i dalje nije dozvoljeno da uđu u donji dom parlamenta”. Predsednik Senata, gornjeg doma parlamenta, Stanislav Karčevski rekao je u ponedeljak na konferenciji za novinare, posle sastanka sa predstavnicima medija u vezi sa njihovim pristup parlamentu, da je razgovarao sa Kučinskim i da je on potvrdio svoju odluku o zabrani. Predsednik Senata je naglasio da će novinarima, za razliku od Sejma, biti dozvoljeno da prisustvuju sednicama gornjeg doma parlamenta danas i sutra.

Poljski predsednik Duda je od nedelje počeo razgovore sa predsednicima stranaka kako bi smirio političku krizu. Lider najveće opozicione stranke Građanska platforma, bivši šef diplomatije, Gžegož Šetina je rekao da se „nešto loše dogodilo sa poljskom demokratijom” i da je spreman da se susretne sa Kačinjskim koji nema nikakvu formalnu ulogu u vladi, ali se smatra da iz senke rukovodi političkim procesima jer su i premijerka Beata Šidlo i predsednik Duda izabrani na svoje funkcije kao kandidati ove stranke.

Poljski ministar unutrašnjih poslova Marijuš Blaščak, koji je u petak naveče naredio da policija deblokira zgradu parlamenta, ispred koje su bili demonstranti, kako bi poslanici koji su glasali za budžet mogli da napuste zgradu, juče je rekao da su protesti usmereni ka „blokadi budžeta i izazivanju političke krize”. Potkrepljujući ovu tezu ministar spoljnih poslova Vitold Vaščikovski je rekao da je bojkot opozicionih poslanika u petak planiran i da se to vidi po tome što su oni „unapred naručili stotine i hiljade sendviča”. Tvrdeći da su protesti delo „frustriranih opozicionih političara koji ne mogu da prihvate gubitak vlasti i popularnost vlade”, Vaščikovski je dodao da je vlada spremna na kompromis u vezi sa novim pravilima za medije, sugerišući da ona ne bi morala da budu tako restriktivna.

Međutim, kako je preneo Rojters, opoziciona poslanica iz liberalne Moderne stranke je rekla da je sendviče zapravo naručio predsednik parlamenta „pripremajući se za raspravu o budžetu za koju se očekivalo da će potrajati duboko u noć”. Kada bi se birao najkraći put kojim bi moglo da se ustanovi da li je opozicija zaista bila ta koja je planirala blokadu političkog sistema u parlamentu, bilo bi dovoljno saznati ko je zapravo naručio sendviče u Sejmu.