Весело друштво из партера

У Хелсинкију смо имали највећу српску заставу у партеру и из све снаге смо навијали за Марију Шерифовић. Тако себе описују Ивана Стошић, пи-ар Удружења ОGAE Србије, и Ненад Прибак, секретар исте организације. Ово двоје младих људи само су део екипе која је здушно бодрила нашег представника на „Песми Евровизије”.

– Генерална организација аматера Eвровизије је буквални превод француског назива Organisation Generale des Amateurs de 'l Eurovision и то име носе сва национална удружења која популаришу овај музички фестивал, попут ОGAE Грчке, Шпаније... – објашњава Ивана Стошић.

Армија необичних евровизијских навијача код нас броји нешто више од стотинак чланова. Издржавају се од чланарине, обрадује их свака помоћ спонзора, посебно када организују редовни парти после избора националног представника. И на коме буде и по 700 званица.

Такмичење „Друга шанса”

– Наша ОGAE Србије је члан интернационалне организације која окупља више од 40 исто таквих националних удружења са двадесетак хиљада чланова из земаља у којима се прати „Песма Евровизије” – појашњава даље Ивана. Љубитељи евровизијског такмичења настоје да, дружећи се са истомишљеницима, лобирају за свог певача, помогну у његовој промоцији и ураде много корисног иза сцене. А то што се певачи из Авганистана или Јужноафричке Републике не такмиче на Евровизији не омета музичке фанове из ових земаља да имају своје место у ОGAE-у, јер они тако прате шта се слуша у другим земљама.

Све је почело у Финској, где је осамдесетих година основан први евровизијски фан-клуб. А онда се ширило даље, с тим што је Шведска, рецимо, место где се, од свих скандинавских земаља, дешава оно најинтересантније. Овај наш српски ОGAE настао је званично 2004. године, мада је нерегистрован постојао и раније.

– Већина нашег чланства има између 20 и 30 година. Ту су музички образовани момци и девојке попут оперског певача Предрага Милановића, баритона Београдске опере, али има и математичара, студената…– побраја Ненад Прибак, помињући да у Француској „Песма Евровизије” није тако значајна приредба, али да у Немачкој постоје чак два удружења која окупљају око шестсто чланова.

Евровизијски навијачи су на ногама целе године. Када се заврши „оно главно”, у јесењим месецима постоји друго такмичење. Једно од њих је Second Chance Contest где сваки од клубова шаље песму која није победила на националном избору.

– Ми смо слали више песама до сада. Најуспешнија је била Јелена Томашевић са песмом „Јутро” 2005. године, била је друга. Нема директног наступа певача, него ми шаљемо дискове и добијамо од других клубова њихове, гласа се у оквиру удружења и онда се гласови сабирају. Постоји и Song Contest, такмичење у коме учествују песме популарне у некој земљи. Слали смо нумере „Негатива”, а у конкуренцији најбољих спотова послали смо материјал Владе Георгиева. Дакле, ето шта ми радимо. Промовишемо музику и културу свог краја, шаљемо у свет бољу слику о Србији – истиче Ивана Стошић.

Песма из Естоније биће на српском

Са светом је најлакше контактирати преко компјутера, па наши евровизијски навијачи имају веб-сајт www.evropesma.org. Прибак истиче да су једанаести по читаности, иако су сви текстови на сајту исписани на српском језику, а кад је реч о сарадњи најбоље се договарају и размењују вести са ОGAE Македоније и Хрватске.

Како ће „Песма Евровизије” протећи ове године тек ћемо видети крајем маја, ми смо домаћини, али како је било у Хелсинкију лане?

– Отишли смо десет дана раније, буквално смо имали кампању на терену, дружили се са житељима Хелсинкија, делили цедеове. За песму „Рукојленд”, превод „Молитве” на фински, ми ми смо заслужни, јер смо обезбедили да то уради један од чланова ОGAE Финске, а тај добар однос са домаћинима касније се исказао и кроз 12 поена од Финске које је Марија Шерифовић добила. Фински је врло тежак језик, за изговор посебно, и када виде да неко пева на њиховом језику људи се одушеве – примећује Ненад Прибак.

Ето сада је то превођење на језик домаћина постало као неко правило. Знамо да ће певач из Естоније певати на српском, а и Шпанија припрема верзију песме на српском, јер је то интересантно публици, додаје наш саговорник.

Имамо ли шансе да победимо поново?

– Догађало се, Ирска је побеђивала три пута у року од четири године, деведесетих година. Сада су често на зачељу што се не очекује од оних који су, рецимо, седам пута побеђивали на овом фестивалу. Већ нас сврставају међу првих пет, хвале Јелену Томашевић.

Ивана, Ненад и остали чланови нашег ОGAE ових дана имају много посла, зову их многи чланови фан-клубова да питају како да обезбеде смештај, превоз до Београда. Ипак, спремају се и да што гласније навијају из партера Београдске арене, колико их грло буде служило. Држач за ону највећу заставу су обезбедили још лане, пред полазак у Хелсинки, у једној продавници гарнишни. Сналажљиви, као што евровизијским навијачима и приличи.