Компакт-диск уз „моцарт куглу”

Ако се сумира музичко тржиште у години за нама, испада да је Моцарт најтраженији извођач, да компакт-дискови одлазе у историју, и да један старији формат – винил доживљава ренесансу.

Као што је „Политика” протеклих дана писала, убедљиво најпродаванији компакт-диск током ове године јесте луксузни бокс-сет са делима Волфганга Амадеуса Моцарта, који је за само пет недеља продат у импресивном тиражу од 1,25 милиона примерака.

Колико год невероватно звучало, аустријски композитор, који је преминуо пре 225 година, успео је да „потуче” по продаји актуелне извођаче попут Бијонсе или Ријане.

Овај податак музички критичар Момчило Рајин тумачи превасходно чињеницом да Моцартових дела нема у довољној количини на интернету:

– С обзиром на то да нису присутна на интернету, не могу ни да се скидају, па је публика принуђена да их купује. Осим тога, љубитељи класичне музике су, углавном, људи у годинама који се нису толико навикли на преузимање са дигиталних платформи и свакако се не баве пиратеријом, а с обзиром на то да су, већином, имућни, могу себи да приуште куповину компакт-дискова – сматра Рајин, наглашавајући да нове, млађе генерације немају културу куповања музике у физичком формату, већ је углавном конзумирају плаћајући је преко интернета.

И Петар Јањатовић, музички критичар и директор куће „Далас рекордс Србија”, потврђује да се у свету музика, већином, купује преко интернета, а осврћући се на најтиражније це-де издање у 2016. присећа се недавне посете Бечу:

– Био сам запањен колико у Бечу има продавница дискова специјализованих за класичну музику. Причао сам са запосленима у продавницама и рекли су ми да им продаја иде одлично. На моју констатацију да бисмо ми, овде у Београду, пропали да продајемо класичну музику, њихов одговор био је да би и они пропали да у својим продавницама имају „шаролик” избор музике. Јер, не заборавимо, говоримо о Бечу, који не само што је престоница класичне музике, већ је и град у ком скоро сваки туриста обавезно купи „моцарт куглу”, и бар један компакт-диск са музиком овог композитора.

Колико год да је била импресивна потражња за колекцијом „Mozart 225: The New Complete Edition”, продаја албума у физичком формату опала је у 2016. за чак 11, 6 одсто.

А нарочито је це-де као формат у овој години забележио најдрастичнији пад, због чега Јањатовић сматра да је сасвим реално рећи да је компакт-диску као формату „одзвонило”.

Међутим, Рајин мисли да ће це-де, ипак, опстати, што објашњава инертношћу конзумената. С друге стране, радује га податак да винил годинама бележи раст, а почетком месеца први пут се десило да је у Великој Британији зарада од продаје плоча била виша (2,5 милиона фунти) у односу на дигиталну музику и друге формате.

– Охрабрујуће је што се публика враћа винилу. Не заборавимо да уз винил добијате и лепо паковање и омот који је далеко раскошнији у односу на онај који иде уз компакт-диск. Битан је и читав ритуал слушања винила – истиче Рајин.

Повратку винила, по Јањатовићу, допринела је, с једне стране, ди-џеј култура, али и једна врста носталгије, као и чињеница да „времешнији” обожаваоци овог формата располажу са доста новца, па себи могу да приуште тај „луксуз”:

– У „Далас мјузик шопу” се све више продају винили, па смо недавно купили нову полицу за виниле. Најбоље се продају проверена имена. У последње време добро иде нови албум „Ролингстонса”, одлично је ишао Боуви, а занимљиво је да се сваки дан прода бар по једно издање „Битлса”. А што се тиче домаћих имена, одлично је ишла продаја последњег албума београдског састава „Репетитор” – и на винилу и на компакт-диску.