Изложба о херојима Великог рата

У Историјском музеју Србије на Тргу Николе Пашића данас у 18 сати биће отворене изложбе „Србија 1915–1916” и гостујућа поставка солунског Музеја византијске културе „Француско-српска болница у Седесу, Солун”. Изложбе се реализују у оквиру Програма обележавања стогодишњице Првог светског рата, уз покровитељство Министарства културе, а отвориће их министар културе и информисања Владан Вукосављевић.

Кроз архивску грађу, артефакте и фотографије мултимедијална интерактивна изложба „Србија 1915–1916”, аутора др Душице Бојић и музејског саветника Небојше Дамњановића, приказаће страдање и значај овог периода српске историје.

Аутори најављују да поставка приказује догађаје током ратних година када се Србија, након великих победа на Церу, Дрини и Колубари 1914. године и прокламовања ратног циља заснованог на идеји ослобођења и уједињења целог српског народа и сродних јужнословенских народа, суочила са великом епидемијом тифуса, а потом, од почетка октобра 1915. године, и новим ударом бројно и технички надмоћнијег непријатеља. Пружајући херојски отпор, посебно у одбрани Београда, војска се, праћена великим бројем цивила по одлуци владе и врховне команде, под најтежим зимским условима уз изузетно велике губитке повлачила преко Црне Горе и Албаније, где су их чекали савезнички бродови спремни за евакуацију на грчко острво Крф, али и земље Европе и Африке.

Ауторка изложбе Душица Бојић наглашава да ће посетиоци, између осталог, бити у прилици да виде скулптуру „Мајка Србија” коју је музеј откупио пре две године од вајара и академика Светомира Арсића Басаре, као и поклон вајара Драга Ђокића, скулптуру која представља краља Петра Првог Карађорђевића на воловима.

– Биће ту панои, фотографије, пројекције и интерактивне инсталације, на пример Српске кућа на Крфу и Плаве гробнице. На видео-бимовима биће приказано повлачење српске војске преко Албаније, опоравак војске и обука у северној Африци, наши заробљеници, медицинске мисије, кајрон са 1.000 имена погинулих официра у периоду
1915–1916. Изложићемо бројна документа, штампу, архивски материјал, телеграме и команде, књигу вересије у апотеци у којој је међународна енглеска мисија позајмљивала лекове од наших лекара, потом оригиналне свеске и уџбенике наших ђака који су завршавали школу у Француској… – каже Душица Бојић.

Изложбу „Србија 1915–1916” употпуњује гостујућа изложба „Француско-српска болница у Седесу, Солун”, аутора археолога Музеја византијске културе др Анастасиоса Антонараса и др Јоаниса Моцианоса, која обухвата фотографски и видео-материјал допуњен оригиналним артефактима Историјског музеја Србије.

Поставка представља сагледавање Великог рата на Солунском фронту из угла обичног човека, а инспирисана је открићем извесног броја предмета пронађених у некадашњем Седесу (данас Терми), надомак Солуна. Аутор поставке Анастасиос Антонарас каже: – Ако имате деду солунца или солунца у породици, дођите на изложбе да видите њихову свакодневицу. Нашли смо и новчић који је једном од њих био у џепу и тако га је спасао од метка, који је пробушио новчић...

Аутори најављују да пронађени материјални докази о болничкој нези војника у великој мери су и данас неистражени, али фотографска документација француске Источне армије указује на њихову повезаност са пољском војном болницом и даје значајне информације о справљању и чувању лекова, о чему сведоче и нађене стаклене посуде.

Иако се углавном односе на лечење рањеника, археолошки налази из Терми указују и на кључне промене које је доживео Солун као резултат боравка више хиљада војника и представника цивилних и санитетских мисија. Формирање бројних војних логора за потребе Енглеза, Француза и Срба у мочварним пределима око Солуна био је узрок неминовних промена у свакодневном животу, навикама, обичајима и уопште у изгледу овог мултиетничког града о чему сведоче и разгледнице из тога времена,  штампане за потребе војске у хиљадама примерака.

Дизајн поставки су осмислили Растко Шурдић и Ива Јотић Лубура, док су дизајн интерактивних инсталација на изложби „Србија” креирали Марко Тодоровић и Марко Савић.

Изложба „Србија 1915–1916” траје до првог новембра 2017, а за њу су материјале из својих фондова позајмили Војни музеј, Музеј науке и технике и Народни музеј у Чачку. Део посвећен франуско-српској болници може да се погледа до првог марта. Стручна вођења су средом у 17 и суботом у 13 часова.