Пољска Бриселу не верује

Пољска влада је остала при ставу да су неосноване примедбе Европске комисије о угрожености владавине права у овој чланици Европске уније. Одговор из Варшаве је уследио само дан пошто је ЕК упутила нове препоруке за решавање кризе у вези са Уставним судом и продужила рок за примену ових мера на још два месеца.

Претходно је конзервативној, годину дана старој, пољској влади дат рок од три месеца у коме нису учињени битни помаци који су захтевани из Брисела. Упркос редовним састанцима и преговорима, па и летошњим најавама да ће криза бити решена, „лоптање” између Брисела и Варшаве изгледало је тако што је на захтев ЕК да се у службеном гласилу објаве неке одлуке у вези са именовањима судија Уставног суда, чиме би постале пуноважне, влада објављивала сасвим друге а не те одлуке.

До поништавања закона које Брисел сматра недемократским и противуставним, који је 31. јула потписао пољски председник Анджеј Дуда, није дошло ни када је први пут откако је установљен пре две године активиран механизам за надзор правне државе. У последњој, трећој, фази овог механизма могуће је и одузимање права гласа чланици која не примени препоруке. Уколико би се тај механизам применио на Пољску, то би било први пут у историји да нека чланица изгуби право гласа у Савету министара ЕУ.

Министарство спољних послова јуче је саопштило да ће влада проучити препоруке Европске комисије и да ће у датом року одговорити на њих. Уз декларативно исказану приврженост конструктивном дијалогу са Европском комисијом о било ком питању, у саопштењу је на крају наведен јасан став: пошто је именован нови председник Уставног суда – ситуација је решена.

Током наредна два месеца свакако ће бити још преговора о овом питању између Варшаве и Брисела, али се не назиру никакви нови моменти који би навели пољску владу да испуни очекивања Брисела. Чак ни поменута претња губљењем гласа није забринула пољског председника ни премијерку Беату Шидло, који су на те функције изабрани као кандидати странке Право и правда лидера Јарослава Качињског.

Томе су свакако допринели координирани ставови „Вишеградске четворке” (Пољска, Мађарска, Чешка и Словачка) по многим регионалним питањима, као и јасне најаве мађарског премијера Виктора Орбана да Мађарска никада неће гласати да се механизам примени на Пољску.

У уторак је потпредседник Европске комисије Франс Тимерманс образложио одлуку да ће се Пољска суочити са санкцијама уколико не отклони суштинске препреке владавини права. „Нећемо одустати од овог питања”, рекао је Тимерманс и објаснио да су санкције и даље мера која се може применити. „Не искључујемо ниједну меру која може да се примени, али ћемо мост прећи када дођемо до њега”, закључио је Тимерманс.

С друге стране, и пољска влада се обезбедила да симболични мост између националног суверенитета и бриселског надсуверенитета не пређе под притиском. У мају је Сејм, доњи дом парламента, изгласао резолуцију којом се тражи да влада брани суверенитет Пољске пред захтевима и притисцима Европске комисије због наводног угрожавања правне државе и покушаја ЕУ да наметне мигрантске квоте.

Иако су Дуда на председничким и Качињски на парламентарним изборима добили велику већину гласова управо на овим темама, Бриселу, па ни бившем пољском премијеру Доналду Туску, који је сада председник Европског савета, нимало се не допада курс којим Пољска иде. Тускова опозициона Грађанска платформа, која је владала Пољском од 2007. године, веома је активна и у Сејму и на улицама пољских градова, где се организују демонстрације против закона нове владе о праву на абортус, медијима, Уставном суду и уопште недемократској владавини.

Под овим притисцима влада Беате Шидло помало и попусти, али то никада нису суштинске промене које опозиција и Брисел захтевају. Зато и не чуди што министар спољних послова Витолд Вашчиковски или лидер владајуће странке Качињски отворено изражавају сумњу да ће Туск добити подршку Варшаве за други мандат. Дуда је јуче у интервјуу за европски портал „Политико” рекао да је увек за то да Пољаци заузимају важне функције, али да има примедбе што Туск није довољно учинио како би Пољаке довео на те високе полажаје у Бриселу. „Морамо увек разговарати о конкретној особи и ономе шта је она учинила за Пољску”, дипломатски је одговорио пољски председник.

Наводно је управо он одредио да досадашњег председника Анджеја Жеплинског, коме је у понедељак истекао мандат, наследи Јулију Пшилепску, коју је у среду и именовао за председника Уставног суда. Жеплински је био важан човек који је блокирао одлуке владе и у последњим протестима опозиције постао је симбол отпора власти, а демонстранти су носили заставе с његовим ликом захтевајући повратак демократије у Пољску. Влада је, међутим, отезала процес преговора са Бриселом (крајем јула јој је дат тромесечни рок да реагује, који је сам Брисел премашио) и занемарили су препоруку ЕК да у прелазном периоду буде именован његов заменик Станислав Бјернат. Управо он је, како је пренео бриселски портал „Евроактив”, рекао да је први потез нове председнице суда био да га премести што даље од њеног кабинета.