СТАНОВАЊЕ

После више од двадесет година донет је нови Закон о становању и одржавању зграда. Циљ овог закона, који је предложен 12. децембра и усвојен само десет дана касније, јесте развој стамбене политике у јавном интересу грађана. У којој мери је он заиста одраз јавног интереса?

Далиа Дуканац

ИНТЕРВЈУ

Важно је звати се  Вајлд

Има оних који тврде да би Вајлд остао анониман да није отишао у затвор. Суђење за хомосексуалност га је учинило славним, не његова књижевност, каже унук Оскара Вајлда

Мерлин Холанд не носи име Вајлд, иако је унук славног ирског писца. Ова родбинска веза није очигледна због драматичних околности које су снашле његову породицу.

Након суђења писцу због хомосексуалности које му је уништило репутацију и одвело га на робију, Вајлдова супруга се преселила у Швајцарску и променила презиме. Његов син Вивијан, као и његов унук Мерлин зато носе име Холанд.

Ситуација је специфична - са једне стране имају славног претка, чувеног писца, драматурга, песника и есејисту, фамозног кицоша, аутора славних афоризама, „принца парадокса”, „господара језика“; са друге стране је његова репутација представљала терет за породицу који осећају и данас.

Борис Петровић

РАЗГЛЕДНИЦА

Деда Мраз у Пекингу

Пекинг није град у који треба отићи неприпремљен. Управо се то догодило потписници ових редова

Навикла на савремене услове информисања – сматрала сам да је за организацију садржаја довољно да се на лицу места консултујем с интернетом и ступим у везу са познаницима који тамо живе. Погрешно, јер у Кини „Гуглови“ претраживачи, као ни „Џимејл“ и „Фејсбук“ не раде, те се сналажење тим путем показало као немогућа мисија.

Кинези делују веома затворено и незаинтересовано за разговор са странцима. добрим делом и услед непознавања других светских језика. Стога је „разговор“ био ограничен на споразумевање ономатопејом и некад се, на моје велико задовољство, претварао у мини-позоришну представу.

Мој доживљај Пекинга било је посве чулно искуство простора и људи. Фотографски албум слика пуних контраста, помало мутних од смога.

Тина Перић

Острва среће

Изложбе, баш као и шарени Тајмс сквер, стварају привид да идемо у светлу будућност у коју нас воде они који не маре за цену у људима, новцу и достојанствуУМЕТНИЧКА СЦЕНА У ЊУЈОРКУ

На Петој авенији је ограђен прилаз Трамповом хотелу („Трump Tower” исписано златним словима) уз присуство полиције. Туристи фотографишу хотел, а радници у оближњим радњама луксузне робе, педантно и бајковито уређених излога, нервирају се што им је опао промет због повећаних мера безбедности. Полицајци стоје на хладноћи, разговарају, пара излази из уста и кафе, регулишу проток људи на улици окићеној божићном расветом у срцу „друштва спектакла“ како га је звао Ги Дебор. У хотелу некадашње ријалити звезде, Доналда Трампа, чије име је исписано већим словима од оближњег „Луја Витона”, дефилују будући министри, директори из Силицијумске долине и звезде попут Кање Веста. Ово место је филмска сценографија блештавих излога, иза којих су вешто скривене тајне о пореклу новца.

Игор Симић

ИНТЕРВЈУ: Милан Ристовић, историчар

Балканска рута као зла судбина

Од доласка нациста на власт у Немачкој до 1941. из средње Европе, преко југословенске територије, ка медитеранским лукама, пут Палестине, одвијао се егзодус Јевреја који су тражили спас од уништења

Избегличка „Балканска рута“, којом се десетине хиљада избеглица са Блиског и Средњег истока и афричких земаља креће ка земљама средње Европе део је дугог низа масовних егзодуса у последњих стотинак година, изазваних ратовима, идеолошким, политичким и етнички мотивисаним сукобима који су се прелили ван државних граница. Једна, друга, „Балканска рута“, водила је од 1933. до 1941. из средње Европе, преко југословенске територије, ка медитеранским лукама. Око 55.000 јеврејских емиграната из Немачке, Аустрије, Чехословачке и Пољске се њоме кретало пут Палестине, тражећи спас од уништења.

Радојица Џунић