Могућност сусрета Вучића и Пленковића

Први сигнали о спремности да се разговара на премијерском нивоу између Београда и Загреба емитовани су минуле седмице са обе стране, само је, изгледа, питање ко је тај ко треба да повуче и први конкретан потез.

У Загребу се процењује да се вербални рат Хрватске и Србије ближи крају и да би до сусрета двојице премијера, Андреја Пленковића и Александра Вучића, могло доћи до лета, или најкасније на јесен наредне године. Из најужих кругова хрватског председника владе „Глобусу” је потврђено да Загреб за тај сусрет чека Вучићеву иницијативу, јер сматра да је логично да она стигне од њега, будући да он тражи начин како да Србија што брже настави свој европски пут.

С друге стране, Вучић је, после прихватања извињења хрватског премијера у вези с таблом у Јасеновцу, рекао да је спреман за разговор с Пленковићем о свему што би допринело решавању спорних питања, без икаквих услова, а да је спреман на разговор поновио је и после вести да је Хрватска одблокирала поглавље 26.

Готово да је излишно подсећати колико су средином овог месеца, после хрватске рампе на отварање поглавља 26, о образовању, у преговорима Србије са ЕУ и „афере чоколадица”, односи две земље били изнова уздрмани. Сада, кад је та рампа коначно уклоњена, постоји разлог више за питање кад је реално могућ званичан билатерални сусрет премијера и ко би требало да га иницира.

Пре спора око даље српске интеграције, Вучић је, управо у интервјуу за „Глобус”, пре тачно месец дана, објашњавао да односи две земље „нису сјајни, али су први пут постављени на рационалне основе – бар се не лажемо” и навео да је хрватски премијер увек добродошао у Београд.

Крајем октобра, он је хрватском колеги честитао именовање за председника владе, уз наду да ће допринети добросуседским односима, а петнаестак дана потом срели су се на самиту 16 плус један у Риги, после чега је српски премијер изјавио да је њихов разговор био „учтив и пристојан”.

Александар Попов, директор Центра за регионализам, сматра да је логична претпоставка да би двојица премијера могла да се сретну до лета или на јесен, мада је то, како каже, доста далеко. „Да се није толико радикализовала сцена у Хрватској и да се нисмо толико примакли изборима на пролеће у Србији, то је могло да се деси и у најскорије време. Овако ће се ипак сачекати да прођу избори у Србији”, мисли Попов.

Он додаје да ћемо тада, заправо, видети у којем ће правцу тећи ствари у Хрватској, али и код нас, и да ли ће Пленковић успети да помало пацификује и своје чланство и бирачко тело, те да буде сасвим нормално да се њих двојица сретну.

Истовремено, он каже да је јунски сусрет председнице Колинде Грабар Китаровић и премијера Вучића на мосту на Дунаву – који је и у српској и у хрватској политичкој јавности оцењен као историјски – био симболичан, „предах у односима Србије и Хрватске”.

С тим у вези, подсећа и да је почетком овог месеца Игманска иницијатива имала сесију на тему две деценије дипломатских односа Србије и Хрватске и да је тада постојала жеља да се на њој сретну макар министри спољних послова две земље. „Међутим, очигледно је и то био превелики залогај за њих или није постојала политичка воља”, каже и објашњава да им је министар Дачић претходно рекао да ће доћи ако на сесију дође његов хрватски колега, што се није догодило.

Поводом очекивања Загреба да Вучић буде иницијатор сусрета, Попов указује да би такву иницијативу премијер Србије могао да укњижи, прво, као поен, да каже да ми јесмо за регионалну сарадњу и да све оно што је било – и блокирање поглавља и блокирање камиона, и чоколадице – остављамо иза нас, а да с друге стране пружи алиби Пленковићу да каже: Ево, видите да су они први повукли потез.

За разлику од њега, Драгомир Анђелковић, политички аналитичар, мисли да је Загреб сада на потезу и да Београд нема проблем са Загребом. „Ако Брисел не може да укроти Загреб, онда је то нама јасна порука да је прича о евроинтеграцијама излишна”, каже Анђелковић.

На наше подсећање да је премијер пре неколико дана изјавио да је спреман на разговор с Пленковићем о свему што би допринело решавању спорних питања, он наглашава да је онда реч о билатералним разговорима, које не можемо да везујемо за европске интеграције.

Према његовим речима, продуктиван сусрет двојице званичника могућ је тек онда када Хрватска заузме другачију позицију према Србији. „Хрватска се сада поставља као јача страна, која себи даје за право да притиска и уцењује Србију, јер је чланица ЕУ. Кад схвати да је она периферна чланица ЕУ од које не зависи европска перспектива Србије, онда можемо да имамо продуктивне сусрете”, истиче Анђелковић.

Уз нагласак да продуктивни сусрети нису могући док год Хрватска преко евроинтеграција буде уцењивала Србију, наш саговорник наводи да ће се Београд у том случају окретати дијалогу с Бриселом и с Берлином и тражиће од њих да укроте своју непокорну чланицу, јер Хрватска није адреса с којом ми хоћемо да разговарамо с позиције нечије силе.

„Ако Вашингтон или Брисел желе даље евроинтеграције Србије, онда ће они наћи начина да Хрватску ставе где јој је место. Ако не желе, онда ми можемо да добијемо поруку преко Хрватске да је тако. А у том случају ће и Србија разматрати геополитичку преоријентацију”, мишљење је Анђелковића.